"SMOGAO JE SNAGE SAMO DA POGLEDA ĆERKU POSLEDNJI PUT!" Sahranjen čuveni general Mile Novaković!

Danas u 13 časova na groblju Orlovača u Beogradu, porodica, prijatelji, rodbina i kolege oprostili su se od Mileta Novakovića (72), legendarnog načelnika Uprave kriminalističke policije i jednog od ključnih ljudi u akciji "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Opelo je počelo u 12.30, a zatim je povorka krenula ka večnom počivalištu. 

Porodica, kolege, prijatelji i mnogobrojni građani došli su da odaju počast čoveku koji je obeležio jednu epohu srpske policije. Atmosfera na groblju bila je obavijena tišinom, a bol, suze i tuga videli su se skoro na svakom licu.

Među prisutnima su bili i poznati sportisti i javne ličnosti, koji su na svoj način želeli da iskažu poštovanje.

Pored sportskog analitičara, inače bivšeg napadača Atletika iz Madrida i reprezentacije Jugoslavije, Radeta Bogdanovića, sahrani je prisustvovao i bivši predsednik KSS Aleksandar Saša Danilović. Njihovo prisustvo dodatno je istaklo koliko je Mile Novaković bio poštovan i van policijskih krugova. Sahrani je prisustvovao i policijski inspektor Slobodan Milenković, poznatiji pod nadimkom Mali Senta.

Mile Novaković je preminuo 11. septembra u Beogradu, nakon duge i teške bolesti. Borio se s karcinomom limfnih žlezda, ali, nažalost, nije uspeo da dobije poslednju bitku, a njegova smrt pogodila je sve koji su ga poznavali.

Na Orlovači se okupilo više stotina ljudi. 

Kolege iz policije isticale su da je Mile bio čovek za primer i da se retko rađa neko s takvom snagom i strašću za pravdom. 

Njegovi prijatelji nisu mogli da sakriju suze, a porodica je dostojanstveno primala saučešća.

- Otišao je jedan od poslednjih pravih generala policije. Njegova hrabrost i profesionalizam ne smeju biti zaboravljeni - reči su jednog od bivših kolega koji je prisustvovao sahrani.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poslao je venac.

Foto: Republika.rs

Na sahrani su govore održali Novakovićev sin Nikola i kolega Vuk.

- Govorimo o čoveku dobročinitelju koji je imao sentimentalnu toplinu svog zavičaja i uvek voleo da se druži s prijateljima uz dobru hranu. Bio je dobar i interesantan, imao je vrline koje su ga ocrtavale kao dobrog čoveka. Takav je bio u i službi Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i u porodici i svakom društvu. Znao je da pomogne prijatelju u dobru i u nevolji. Bio je optimista i verovao je da će pobediti opaku bolest, ali izdalo ga je srce. Svi pokušaji lekara su bili uzaludni. Uspeo je samo da uputi poslednji pogled njegovoj Jeleni, ćerki. Pogled neizmerne roditeljske ljubavi. Njoj za večno sećanje, a njemu za večni san. Njegova želja je bila da što pre izađe iz bolnice i popije kafu na dobro poznatim mestima. Kako da ti kažem, druže, zbogom? Kako da te prekorim što tu kafu ne popismo, kako da te osudim što tu kafu ne popismo? Sudbino, sram te bilo što nam uze drugove kad nije ni vreme ni mesto! Uspomena na tebe ostaće naše najveće bogatstvo - rekao je kolega, a zatim su usledile emotivne reči Miletovog sina Nikole:

- Hvala što ste s nama u bolu i tuzi za ovim predivnim čovekom. O mom ocu je moglo da se priča danima i nedeljama neprestano. Ponekad je dovoljno reći Mile Novaković i svi znaju o kakvoj se veličini radi. Ja kao njegov sin imam obavezu da kažem nekoliko reči o mom ocu, iako mi se srce i duša steže. To je, pre svega, roditelj, suprug, deda, brat i prijatelj. Profesionalac, u pravom smislu značenja. Još jednom hvala, dobri ljudi, i znajte da svako od vas ima sreću u životu. Neka mu je večna slava i hvala!

Novaković je na večni počinak ispraćen uz zvuke trube, dok su prethodno opelo držala tri sveštenika.

BONUS VIDEO