ONA JE BILA MOJ KISEONIK, VIŠE NIŠTA NE POSTOJI! Bojana Asović bi danas slavila 14. rođendan da joj dečak-ubica nije oduzeo život na vratima škole: TOG DANA SAM UMRLA, TO JE BIO MOJ KRAJ!

Danas bi Bojana Asović, devojčica koja je tragično izgubila život u masakru na Vračaru 3. maja 2023. godine, napunila 14 godina. Umesto da slavi svoj rođendan sa porodicom i prijateljima, Bojana ima svoj drugi nebeski rođendan – dan koji njeni roditelji doživljavaju kao podsećanje na gubitak koji nikada neće moći da prebole.

U bolu preplavljenoj sudnici, Bojanini roditelji su stajali i svedočili, ponosni, ali i potpuno slomljeni, govoreći o svojoj preminuloj ćerki. Otac Bojan Asović je, sa suzama u očima, govorio o tome da je Bojana bila njegovo prvo dete, nešto najlepše što je u životu doživeo, i da je njen gubitak bol koji ostavlja neizbrisiv trag u njihovim životima.

- Ona je bila naše prvo dete, naš svet. Svakog dana smo se trudili. Bila je centar mog sveta, svu ljubav i snagu sam video u porodici. Bojana je bila nestvarna devojčica. Bila je mala, ali dovoljno velika - započeo je svedočenje.

Foto: Privatna arhiva

"Sve je uništeno"

Kako je kazao, nakon tog 3. maja, sve ono čemu su kao porodica težili i trudili se, sve je uništeno.

- Osećam veliku tugu i nepravdu. Ja sam tada umro. Pokušavam da živim, ali ne ide. Bojana je sa bratom bila povezana, bili su kao blizanci. Bila mu je sve ono što starija sestra treba da bude. Kad je ona pričala ja sam stajao mirno. Uvek sam žurio da dođem kući, da ih vidim - rekao je on.

Kako je dodao, gleda da je što manje kod kuće, ne može ni minut da bude sam.

- Bili smo jako srećni. Neću da pričam o Boki, onda imam osećaj kao da ću da se opraštam - rekao je on.

Otac ubijene Bojane ispričao je da je tog 3. maja bio u Nikšiću kod roditelja.

- Samo sam znao da je bila pucnjava, suze su mi krenule. Teško mi je bilo što nisam tu. Krenuo sam za Beograd žena mi je rekla da je u policiji - rekao je on.

Foto: ST/Dragan Kadić

"Imala je osećaj za druge"

Njegova supruga i majka ubijene Bojane, Marija Asović ispričala je da mozak ne može da prihvati da sedi u sudnici i priča o ubistvu vlastitog deteta u Osnovnoj školi.

- Uvek je pomagala drugima, imala je osećaj za njih. Pitala bi me: "Mama zašto se svađaju, zašto se ne igraju?". Imala je sportski duh, bila je pravi drug. Ona je bila moj kiseonik, jedva sam čekala da mi prođe dan na poslu da budem sa njima - rekla je ona.

Kako je ukazala, njen smisao života su deca.

- Tog dana sam otišla na posao, taj dan mi je Bojana poslala poruku da je dežurna. Pitala sam je: "Otkud to, pa ti nisi trebala da budeš?". Odgovorila mi je: "Znam mama, nije ni Ana znala..." I to je bilo poslednje naše dopisivanje. Koleginica mi je rekla za pucnjavu, noge su mi se odsekle. U tom trenutku sam vrisnula, jer sam znala da je ona na ulazu. Pitala sam: "Gde je moja Bojana?". Polako sam osećala kako nestajem, legla sam na kola. Odmah sam znala da mi je sin dobro, osećala sam to. Bila sam nemoćna. Tog dana sam umrla. Nosili su me do kola. To je bio moj kraj, više ništa ne postoji. Očajni ste, nemoćni - rekla je ona.

Mama ubijene Bojane istakla je na kraju: "Iako sam policajac, moja deca nikada nisu videla oružje".

BONUS VIDEO