PRVI JE STAO KOSTI NA NIŠAN! Čuvar Dragan bio miljenik đaka: "Znao ih je po imenima, ljubav prema svima bila mu je urođena..."

Školski čuvar Dragan Vlahović (53) prva je žrtva krvavog pira Koste Kecmanovića 3. maja prošle godine u OŠ "Vladislav Ribnikar" kada je, osim njega, ubio devetoro dece. Dragan je bio omiljen među decom, a po stisnutoj pesnici koju je njegova sestra videla kada su joj pokazali telo bila je sigurna da je hrabro stao pred dečaka-ubicu.

Dragan je stanovao u beloj jednospratnoj kući u beogradskom naselju Višnjička Banja koju je sagradio sa porodicom. U toj kući, posle Kostinog masakra , zavladala je tuga. Njegova majka Kosa i sestra Ružica neprestano su plakale, a otac Živorad netremice je gledao u sliku jedinog sina, koji je, kako je rekao, ubijen na mestu koje je smatrao drugim domom, gde je radio kao obezbeđenje.

- Tačno znam kako je moj brat reagovao. Kad smo ga videli u kapeli, kad smo videli njegov izraz lica i po stisnutim pesnicama sigurna sam da je izleteo pred njega i rekao: "Pucaj u mene, ne dam decu!" Znam da je prvi poginuo i u svoj muci je dobro što nije video tih devet palih anđela, ranjene - pričala je Ružica.

Škola druga kuća

Čika Dragan, kako su ga zvali učenici škole u kojoj je radio, dobijao je redovno od đaka čestitke za Novu godinu.

- Mi smo znali kakav je Dragan, ali on se nije hvalio time niti bio nadmen zbog toga. Pokazao bi nam usput neke crteže. Njegova ljubav prema učenicima te škole i kolektivu bila je iskrena i oni su to prepoznavali i uzvraćali mu najlepšim emocijama. On je to, međutim, doživljavao kao normalnu situaciju i, kada je imao slobodan dan, dešavalo se da ga zovu i po tim pozivima sam videla da je on školu doživljavao kao drugu kuću i bio kao član porodice svima, jer je prepoznavao po izgledu koji je čiji ranac, poimence bi rekao koje dete nosi takav i takav ranac ili jaknu. Zvali bi ga da traže stvari koje su zaboravili, izgubili, a on je znao sve. Ljubav prema deci mu je bila urođena, a i s profesorima je bio u divnoj komunikaciji - kroz suze je govorila sestra Ružica.

Da nije samo Dragan voleo decu nego i ona njega, porodica je znala oduvek, a zbog te njegove osobine rukovodstvo škole tražilo je od agencije za obezbeđenje, čiji je bio radnik, da ga vrate kad su ga rasporedili na drugo mesto.

- Radio je u Prištini u obezbeđenju, tamo smo rođeni. Kad je prešao u Beograd, rasporedili su ga u školu i posle pet godina je otišao na drugo mesto, ali je škola tražila samo njega i tako se vratio - objašnjavala je Draganova starija sestra.

I mrtav čuva decu

Draganova majka Kosa neprekidno je kukala za rano i iznenada ugašenim životom sina, čije slike stoje na policama po čitavoj sobi, kao i portreti i crteži koje su mu u znak zahvalnosti posvetili učenici.

- Nema mojih očiju, moje duše, mog sina, sve mi je nestalo, nada naša, joj meni, kuku nama, nema našeg Mikija, Mileta. Prazna kuća nam ostala - uz jauke je pričala neutešna majka.

Dragan Vlahović sahranjen je na groblju Lešće u Beogradu. Ubijeni dečak, Andrija Čikić koji je okruženje zapanjivao muzičkim talentom i kompozicijama koje ja sam stvarao, sahranjen je odmah iza Dragana, a iza Andrije besprekorna devojčica Angelina Aćimović koja se borila za život 12 dana sa posledicama strahovitih povreda koje joj je Kosta Kecmanović naneo hicima iz očevog pištolja. Ona je preminula 15. maja.

BONUS VIDEO: