JECAJI I SUZE ODJEKIVALI PALATOM PRAVDE ZBOG KOSTE KECMANOVIĆA! Najpotresniji momenti na prošlom suđenju - majka Andriane Dukić nije oprostila muževljeve suze! (FOTO GALERIJA)

Kosta Kecmanović koji je počinio masakr 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića smešten je na Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Dečak je tamo na veštačenju, a svakodenvno su sa njim dva čuvara. 

Četrnaestog februara se nastavio parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, kao i njihovog maloletnog sina, koji je počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ovaj postupak je pokrenut po tužbi porodice ubijene devojčice Adriane Dukić, koja je bila u istom odeljenju sa dečakom koji je izvršio zločin.

Foto: Republika.rs, Printscreen

"Naša deca su bila srećna i nasmejana!" 

Najpotresniji momenat suđenja su svedočenja roditelja ubijene Andriane Dukić. Dane Dukić je tokom suđenja suđenju roditeljima dečaka ubice po privatnoj tužbi njegove porodice, jedva stojeći na nogama i plačući govorio:

- Tamo smo radili po 12 sati, deca su vrlo brzo rasla, pričali smo. Vezani smo za Srbiju. Vaspitavani smo tradicionalno, poštovali smo sve praznike. Tamo smo se osećali kao stranci. Život je tamo bio težak. Hteo sam da se više posvetim deci i provodim vreme sa njima, da probamo neku novu avanturu i deca su htela da dođemo da probamo novu avanturu. Preselili smo se 2020. godine, bila je korona. U planu je bilo da dođemo ovde na godinu dana - započeo je svoje svedočenje otac ubijene devojčice i rekao da su planirali da u Srbiji ostanu svega godinu dana.

Istakao je da se životu u Srbiji radovala i njegova Adriana, koja je posle godinu dana provedenih u jednoj privatnoj školi sa bratom i sestrom, odlučila da promeni školu

.- Moja deca nisu htela da se vrate u Francusku. Ostali smo ovde, svaki vikend smo išli u selo kod babe i dede, da svi ručamo zajedno. Supruga, ja i naše troje dece, moj ponos. Bili smo srećni. Snašli smo se ovde, deci se svidelo. Adriana je sve znala, kako mora da izbalansira. Svako jutro sam se budio i zahvaljivao Bogu što smo zdravi i što imamo lep život. Naša deca su bila srećna i nasmejana. Nisam osećao da moja deca nisu srećna pre ovog zločina. Uživali smo što smo zajedno. Imao sam specijalni odnos sa Adrianom - pričao je otac i istakao da je rano ostao bez roditelja i da je devojčica osećala da zbog toga pati. 

On kaže da im se svima život okrenuo naopako i retvorio u pakao tog 3. maja.

- Obećao sam joj da ću je posle škole voditi na suši. Nikad je nisam odveo i nikad mi se više nije javila. Tog jutra nazvala me je žena da mi javi da je bila pucnjava. Seo sam u auto, vozio sam kao ludak. Ispred škole sve zatvoreno. Adrianin telefon isključen. Svi ovi roditelji su bili oko mene tog dana. Tragična sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a niko nije smeo da kaže. Život nam je stao. Sebe krivim što sam došao ovde - uporno je ponavljao Dane Dukić dok su mu se suze slivale niz obraze.

Foto: Republika.rs, tiktok.com/printscreen

"Molila me je da ne ide u školu!" 

Sledeća je svedočila majka ubijene Adriane Dukić. Žena kad je čula jecaje svoga muža nije mogla da izdrži. 

- Tog jutra je trebalo da ima kontrolni iz matematike, ali nije dobro spremila, i molila me da ne ide... Ali nije ga ni dočekala, već je ubijena pre toga. Možda bi moja ćerka bila živa da je zakasnila u školu, ali smo je uvek vodili rano. Poslednji put sam je videla kada mi je mahnula ispred zgrade. Imala je roze duks tog dana. Tog jutra se blago našminkala i nasmejala jer je trebalo da se fotografišu u školi. Naša Adrijana ubijena je u školskoj klupi i od nje imamo samo pernicu koja nije bila krvava. Tog Kostu nikada nije pominjala niti ga je poznavala. Svi mi koji smo tog dana izgubili decu smo doživotno mrtvi. Naš život se pretvorio u pakao...Odlazak na groblje i plač. Nemam snage da se pojavim ispred te škole. Ni mlađa deca ne vole da idu u tu školu. Ako me čuje moja Adriana želim da joj kažem da joj se izvinjavam što sam je poslala u tu školu i što smo odlučili da se vratimo u Srbiju - plačući je izjavila Biljana.

Podsetimo, paralelno sa ovim postupkom, održavaju se još dva parnična suđenja. U drugom postupku, tužbu su podneli ukupno 27 članova porodica ostale ubijene dece, kao i čuvara škole Dragana.

Parnični postupak porodice Dukić je odvojen od ostalih, s obzirom na to da su oni prvi podneli predlog za određivanje privremene mere. U odnosu na njihov zahtev, doneto je rešenje zabrane otuđenja imovine Miljane Kecmanović, što ih je zakonski obavezalo da u roku od 30 dana podnesu tužbu. Ova tehnička procedura rezultirala je odvojenim suđenjem.

Na samom početku prošlog suđenja, zatraženo je veštačenje cele porodice Kecmanović kako bi se utvrdili odnosi unutar porodice, s obzirom na sumnje u "rđave navike".

Važno je napomenuti da je jedan od tuženih i sam maloletni dečak, iako je to neobično u parničnom postupku. Međutim, u krivičnom postupku, on nije tužen jer u trenutku izvršenja krivičnog dela nije imao 14 godina i nije krivično odgovoran.

BONUS VIDEO