"DOŽIVOTNO SMO MRTVI": Roditelji ubijene dece u masakru Koste Kecmanovića ispijenih lica, u crnini, a njihova svedočenja kidaju dušu na komade!

Posledice masakra Koste Kecmanovića su jezive i posle skoro deset meseci, a bol na licima roditelja devetoro ubijene dece i sestara njihovog školskog čuvara koji je prva žrtva krvavog pohoda tinejdžera je neizmerna. O patnji i stravičnom bolu roditelja, braće i sestara ubijene dece, roditelji Adriane Dukić- Biljana i Dane su svedočili u sredu u Višem sudu u Beogradu. Budući da porodica Dukić ima francusko državljanstvo oni su parnični postupak pokrenuli odvojeno od još devet ucveljenih porodica. 

Strahota sa kojom su se suočili ostavila je trag na licima roditelja i oči im obojila neprolaznom tugom, kako Dukića tako i majki i očeva druge ubijene dece. Ispijenih lica i očiju sa bolom koji se lako čita u njima, roditelji su u crnini dolazili tiho i nenametljivo do Palate pravde. Čini se da zajedno lakše podnose muku koja ih je snašla i obeležila njihove živote, pa jedni druge bezrezervno podržavaju.  

- Pre nego su u sudnici do detalja opisivali kako su saznali da su ostali bez onog najsvetijeg, bez dece koju su sa ogromnom ljubavlju gajili od nekoliko kilograma mesa do tinedžerskih dana kada ih je školski drug nevine ubio bez reči, roditelji su i na holu plakali zajedno sa roditeljima drugih žrtava. Muževi su osnaživali žene kojima zna da bude loše. Dukiće su došli da podrže i roditelji druge ubijene dece, prvenstveno Anđelko Aćimović, otac Angeline koja je bila jedna od dve najbolje Adrianine drugarice. Bile su i sestre Dragana Vlahovića, otac Bojane Aović, roditelji nastradale balerine Katarine Martinović i majke Sofije Negić, Mare Anđelković i Eme Kobiljski. Njihova lica su skoro bez osmeha od 3. maja, a međusobno su se zbližili jer se najbolje ne razumeju iako se uglavnom do masakra nisu uopšte poznavali. Grle jedni druge kao najrođeniji  jer im je tuga ista - ispričao je očevidac za Republiku. 

Foto: ST/Nemanja Pančić

Majke ubijenih devojčica su od prokletog dana šminku odložile u fiokama, a očevi su prestali da misle kako suze nisu za muškarce, budući da od trenutka kada su saznali da su ostali bez svojih mezimaca ne mogu da kontrolišu emocije. Prisustvo roditelja ubijene dece i skromnost koju iskazuju u ponašanju dok izgovaraju potresne reči i svedoče ogoljeni o bolu koji ne popušta nikoga ne ostavljaju mirnog. Reke suza su i juče lile u sudnici na prvom spratu gde je više desetina ljudi netremice slušalo svedočenje Biljana i Daneta Dukića. 

- Mi smo mrtvi od tog dana. Doživotno ćemo biti mrtvi. Nedelja je umesto dana za porodični ručak postala dan za groblje. Idemo na Adrianin grob - rekla je Biljana opisujući kako svoju i patnju svog muža i dvoje mlađe dece kojima je Adriana kao starija sestra bila najveći uzor i podrška, a kad je stasala bila im je kao druga mama.

Adrianin otac se najviše emotivno slomio kada je pričao da je izgubio svoju mezimicu i sunce koje ga je obasjalo kad se rodila posle smrti njegove majke koja mu je bila jedini roditelj.

- Sa Adrianom sam imao poseban odnos jer se rodila posle godinu i po dana od smrti moje majke. Otac mi je umro pre toga i kad je mama umrla osećao sam se mnogo loše i kao da sam ostavljen sam, a kada je stigla Adriana sve se promenilo. Došla su i druga deca, međutim sa Adrianom sam pričao često i ona mi je govorila da ona ne bi mogla da živi bez roditelja - rekao je Dane zaridavši. 

Foto: https://www.tiktok.com/@bestday__99

Koliko se roditeljima žrtava masakra život promenio i kako ni uz psihološku pomoć ne mogu da plananiraju dalji život govorila je i pred sudom i Natalija Aćimović majka Angeline Aćimović.

- Roditelji ubijene dece govore mi: "Život ide dalje", da me trgnu umire, ali ja im pogledam u oči. Njihove oči su mrtve! Nijedna majka ne može da nastavi...Ne postoji način da to razume neko ko nije doživeo - rekla je Natalija skoro šapatom 28. decembra.