"AKO ME UBIJU, NI MANJE ŠTETE, NI VEĆE BRUKE ZA DRŽAVU"! Ni 23 godine od ubistva ministra vojnog Pavla Bulatovića ne zna se ko je i zašto povukao oroz! NIJE IMAO NI OBEZBEĐENJE!

- Mog oca u Crnoj Gori najčešće pominje običan narod - rekao je pre tri godine na godišnjicu smrti ministra odbrane SR Jugoslavije Pavla Bulatovića njegov sin Balša za beogradske medije.

- Sete ga se i novinari na godišnjicu ubistva i političari pred izbore kada im treba neka senzacionalistička priča za političko nadgornjavanje - dodao je Balša Bulatović.

Ni porodica ni javnost 23 godine od ubistva tadašnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovića u restoranu "Rad" na beogradskoj Banjici nemaju nikakav odgovor na pitanje ko je bio izvršilac niti ko su naručioci.

Bulatović je tog 7. februara 2000. godine u restoranu "Rad" sedeo sa general-majorom u penziji Vukom Obradovićem, direktorom "Ju garant banke" i upravnikom restorana Mirkom Kneževićem. Ubica je na licu mesta ubio ministra odbrane, pogođen je bio i Knežević, dok je Obradović povređen od srče.

Foto: Printskrin/youtube

 

Pretpostavlja se da je počinilac prišao restoranu preko zamračenog fudbalskog terena, kroz zatvoren prozor restorana sasuo je rafal ka stolu za kojim je sedeo ministar odbrane i nestao u mrak. Od tog trenutka počinju spekulacije i pretpostavke, ali ni do danas nije utvrđen identitet ubice, motiv zločina niti njegovi nalogodavci.

Ubijeni ministar važio je za cenjenog u narodu, poštenog i stručnog, ali i nekog ko nije želeo obezbeđenje jer je smatrao da mu ne treba budući da sve radi po propisima. Neki novinari primetili su da je, međutim, mnogo više medijske pažnje dobilo ubistvo Željka Ražnatovića Arkana koje se dogodilo samo tri nedelje ranije, nego ubistvo ministra odbrane.

Savezna vlada i vladajuća Socijalistička partija Srbije likvidaciju ministra Bulatovića opisale su kao teroristički čin naručen iz inostranstva. Istragu ubistva vodili su i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vojno-bezbednosna agencija (VBA). Osnovan je i poseban skupštinski anketni odbor, na čijem čelu je bio Vojislav Šešelj, koji je trebalo da ispita ubistvo.

Izveštaj anketnog odbora objavljen je 2002. godine i pretočen u knjigu od oko hiljadu stranica, a u zaključku je navedeno da je Bulatović ubijen jer je pokušao da spreči mahinacije prilikom nabavke vojne opreme. Teroristički čin i inostranstvo u njemu se ne pominju. Ali, navedeno je ime ubice - Ivan Delić, Budvanin. Delić je negirao povezanost sa zločinom i izjavio da ima svedoke da je u vreme ubistva bio u Budvi. On nikada nije uhapšen zbog sumnje da je izvršilac ovog krivičnog dela.

U nedavnom intervjuu za jedan beogradski nedeljnik, bivši direktor VBA Svetko Kovač izjavio je da su najodgovorniji za to što nisu otkriveni počinioci i nalogodavci atentata na Bulatovića, čelnici Službe državne bezbednosti i Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Prema Kovačevim rečima, SDB i MUP Crne Gore odbili su bilo kakvo angažovanje na rasvetljavanju ubistva Pavla Bulatovića.

U to vreme, inače, politički i bezbednosnih vrh Crne Gore uveliko je već stupio u kontakt sa zapadnim političkim i vojno-obaveštajnim strukturama.

Foto: Printskrin/youtube

 

- To je imalo veliki uticaj da se ovaj slučaj ne reši, posebno ako se ima u vidu da su Služba države bezbednosti i MUP Crne Gore u to vreme imali bliske kontakte sa kriminogenim strukturama - rekao je Kovač.

Bivši šef VBA i u ranijim izjavama za medije, ukazivao je da je obezbeđenje ministra odbrane SRJ loše funkcionisalo, da je Bulatović raspustio svoje obezbeđenje 4. februara, tri dana uoči ubistva i da ga je on upozoravao da postoji veliki nivo pretnje za njegov život. Bulatović nije želeo da ga prati ozbeđenje, delimično nije ni verovao onima koji bi trebalo da ga štite. Često se citiraju njegove reči: "Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu".

Kovač je, takođe, naglasio da se razmatralo više mogućih motiva ubistva, ali je na kraju sve bilo svedeno na politički i motiv vezan za materijalno-finansijsko poslovanje.

O mogućim motivima pisao je i Tim Maršal u knjizi "Igra senki" u kojoj se bavio događajima iz iste 2000. godine, samo oko šest meseci kasnije – petooktobarskoj promeni vlasti. U delu knjige o pripremama prevrata, u kojem piše o raspoloženju u vrhu aktuelne vlasti, pominje i ubistvo Bulatovića. I insinuira da su zapadne obaveštajne službe možda bile umešane.

- Pomogla su im i neobjašnjiva ubistva ljudi na istaknutim položajima… Arkan je ubijen 15. januara. Mesec dana kasnije, dok je sedeo u restoranu, ubijen je jugoslovenski ministar odbrane Pavle Bulatović. Zatim je usledilo ubistvo direktora JAT-a, a onda visokog zvaničnika Socijalističke partije… Jedan jugoslovenski industrijalac koji ima kontakte i sa britanskom i sa jugoslovenskom obaveštajnom službom kaže da faktor straha koji su izazvala ubistva nije bio za potcenjivanje: "Što se ubistava tiče, naša vlada je tvrdila da je za njih odgovorna CIA… Mnogi ljudi su počeli da misle: Lepo, ako Amerikanci mogu da srede ministra odbrane, šta tek mogu meni da urade. Efekat je bio takav da su ljudi počeli da razmišljaju kako da siđu s broda koji tone" - napisao je Maršal.

(Republika/RT)

Bonus video: