Ne možete više da otplaćujete kredit? Evo kako da izbegnete "crnu listu"

Gubitak posla, teška bolest ili nagli pad mesečnih prihoda mogu preko noći da poremete kućni budžet i otežaju redovno izmirivanje finansijskih obaveza.

U takvim nepredviđenim okolnostima, ključno je da građani znaju koja su njihova prava i kada je pravi trenutak da se obrate banci kako bi sprečili nastanak još većih problema.

Kako ističu stručnjaci, kašnjenje sa ratom ne znači da će banka odmah preduzeti najstrože mere, ali istovremeno ne postoji period u kojem se rata može preskočiti bez ikakvih posledica. Banke klijente kontaktiraju čim registruju prve dane kašnjenja, a na sve neizmirene obaveze automatski se obračunava zakonska zatezna kamata.

Za kašnjenje nema tolerancije – kontakt sa bankom je presudan

Konkretne mere koje će banka preduzeti zavise od odredbi ugovora i same politike finansijske institucije.

— Za kašnjenje ne postoji tolerancija i klijenti se upravo iz tog razloga odmah kontaktiraju. Izuzetno je važno da klijenti budu u stalnom kontaktu sa bankom i obaveste nas ukoliko imaju specifičnu situaciju ili okolnosti koje ih mogu dovesti do kašnjenja u otplati — objasnila je Daliborka Filipović Knežević iz OTP banke.

Ukoliko korisnik zbog nepredviđenih životnih okolnosti ne može da nastavi sa redovnom otplatom, zakonski ima pravo da se obrati banci i zvanično zatraži neku od dostupnih olakšica.

Koje olakšice možete da tražite od banke?

Kako ukazuje Jovana Lindo iz Narodne banke Srbije (NBS), građani olakšice mogu zatražiti kada se nađu u izuzetno teškim životnim situacijama:

• Gubitak zaposlenja ili značajno smanjenje prihoda

• Teška bolest klijenta ili člana porodice

• Otežane porodične prilike (smrt supružnika ili razvod braka)

Olakšica ne mora automatski da znači samo odlaganje rate. U zavisnosti od konkretnog slučaja i dogovora sa bankom, klijentima mogu biti odobreni:

Zastoj u otplati (moratorijum)

Produženje roka otplate (čime se smanjuje visina mesečne rate)

Smanjenje kamatne stope

Šta se dešava posle 60 dana kašnjenja?

Najvažnija granica za svakog dužnika jeste rok od 60 dana. Ukoliko kašnjenje pređe ovaj period, za fizička lica podatak o docnji se zvanično evidentira u Kreditnom birou.

— Pre nego što dođe do toga, nastojimo da uspostavimo kontakt sa klijentima, obavestimo ih o kašnjenju i na vreme pronađemo odgovarajući model olakšica — ističe Filipović Knežević.

Ukoliko ipak dođe do upisa u Kreditni biro, to će direktno uticati na kreditnu sposobnost građanina.

— Taj podatak o docnji kroz izveštaj Kreditnog biroa biće dostupan kako klijentovoj matičnoj banci, tako i svim drugim bankama ukoliko klijent u međuvremenu podnese zahtev za neke druge kreditne proizvode — naglašava Jovana Lindo iz NBS.

Ipak, upis u Kreditni biro ne znači automatski da će svaki naredni zahtev za kredit biti odbijen, već banke o tome odlučuju pojedinačno u svakom konkretnom slučaju. Važno je imati na umu da podaci o docnji ostaju evidentirani u bazi još tri godine nakon što se sve zaostale obaveze u potpunosti izmire.