PLOD OVE BILJKE U SRBIJI SE RASPRODA PRE NEGO ŠTO I RODI! Malo je ko gaji, a za njom vlada prava jagma!

Dok se većina domaćih povrtara i dalje oslanja na uzgoj proverenih kultura poput kupusa, krompira, paprike ili paradajza, gajenje jedne biljke može doneti ozbiljnu zaradu, a malo ko u Srbiji to zna.

Reč je o prokelju, kulturi koja je i dalje retkost na našim njivama, iako se pokazuje kao izuzetno isplativa za one koji su se usudili da je gaje.

Prokelj je zimska, dvogodišnja biljka, poznata po izuzetnoj otpornosti na hladnoću. Bez većih problema podnosi niske temperature, pa čak i jake minuse, što ga čini idealnim za proizvodnju u periodu kada je ponuda svežeg povrća na tržištu znatno manja.

Foto: Shutterstoc/kira008

 

Seje se sredinom leta, tačnije u prvoj dekadi jula, dok berba traje od kraja decembra pa sve do kraja februara, u vreme kada cene povrća dostižu maksimum.

Upravo tada prokelj pokazuje svoju ekonomsku prednost. Trenutna veleprodajna cena kilograma ovog povrća kreće se oko 220 dinara, što je za zimski period više nego zadovoljavajuće, naročito za proizvođače koji imaju obezbeđen plasman.

Među njima je i Marko Mraović iz Kljajićeva kod Sombora, koji se proizvodnjom prokelja bavi već skoro deceniju.

 

– Ova sezona nije bila baš sjajna za prokelj – kazao je za Dnevnik Marko Mraović iz Kljajićeva kod Sombora.

Kako objašnjava, neuobičajeno suvo i toplo vreme negativno je uticalo na razvoj biljaka, pa su prinosi ove godine znatno niži u odnosu na prethodnu sezonu. I pored sistema za navodnjavanje, biljke su slabije formirale plodove, a dodatne probleme zadavali su insekti u početnoj fazi razvoja, zbog čega je bilo neophodno sprovesti zaštitu.

Ipak, čak i u lošijoj godini, proizvodnja se isplatila. Prokelj formira plodove duž stabljike visoke i do 90 centimetara, a svaka biljka nosi niz sitnih glavica koje podsećaju na minijaturni kupus. U povoljnim godinama prinos po biljci može biti i više nego dvostruko veći, što dodatno povećava zaradu.

Mraović sam proizvodi rasad, a prokelj plasira direktno krajnjim kupcima – na pijacama i putem društvenih mreža. Kako kaže, sve što poseje i ubere, bez problema i proda. Uz prokelj, gaji i druge kupusnjače, čime smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnost proizvodnje.

Iako je donedavno bio gotovo nepoznat na domaćim trpezama, prokelj polako pronalazi svoje mesto u ishrani. Najčešće ga kupuju mlađe domaćice, koje ga pripremaju kuvajući ga, pekući ili služeći kao prilog uz druga jela, dok ga neke koriste i za zimnicu.

Osim ekonomske koristi, prokelj ima i visoku nutritivnu vrednost. Bogat je vitaminima C i A, biljnim proteinima, vlaknima i mineralima, zbog čega ga nutricionisti sve češće preporučuju.

Bonus video