DA LI SE POREZ MORA PLAĆATI TAČNO U DINAR ILI MALO VIŠE? Oglasio se stručnjak i rešio sve nedoumice!

Državni organi se uglavnom fokusiraju na kontrolu nedoplaćenih poreza, pa višak uplaćenih sredstava ostaje van statistike, objašnjava Aleksandar Vasić, poslovni savetnik.

Do 18. februara treba platiti prvu ratu poreza na imovinu. Da li i vi na uplatnici napišete neki dinar više?

- Neću da se zbog duga od sedam dinara ganjam s poreskom, državom i izvršiteljima. Sigurnije je da platim malo više - kaže većina ljudi. 

Ovako razmišljaju mnogi privrednici, ali i obični građani, te stoga često plate porez i koji dinar više nego što treba. Fenomen koji stručnjaci nazivaju "odbrambeno plaćanje poreza" i dalje je gotovo nepoznat široj javnosti. Reč je o preteranom plaćanju poreza ili neiskorišćavanju dostupnih poreskih olakšica iz straha od kazni, nejasnih pravila ili neznanja.

Više o porezima pročitajte ovde. 

Ovu praksu neretko primenjuju najsavesniji privrednici, koji žele da izbegnu rizik da jedna nenamerna greška ugrozi poslovanje ili život. O ovom fenomenu govori Aleksandar Vasić, poslovni savetnik.

- "Odbrambeno plaćanje poreza" je pojava koja je dobro poznata uskom krugu ekonomskih analitičara, ali nimalo široj publici. Reč je o preteranom plaćanju poreza ili izostanku korišćenja raznovrsnih prava i olakšica iz razloga opreza, nesigurnosti ili neznanja. Korišćeni ili mogući termini za ovu pojavu su i "konzervativno prijavljivanje poreskih obaveza", "preterano oprezno plaćanje", "preterana" poslušnost prema poreskih propisima, itd. - objašnajva Vasić.

Kada se govori o rasprostranjenosti ovog fenomena, precizni podaci gotovo ne postoje. Državni organi se uglavnom fokusiraju na kontrolu nedoplaćenih poreza, pa višak uplaćenih sredstava ostaje van statistike.

- Teško je govoriti o brojkama, jer se ova pojava nikada ne analizira organom koji bi mogao imati ovakve podatke. To su, pre svega, nadzorni organi, ali s obzirom na to da se oni u postupcima kontrola ne bave više, već manje plaćenim porezima, egzaktnih podataka nema, međutim, ja o ovoj pojavi govorim jer imam uvid u ponašanja savesnih poreskih obveznika - ističe naš sagovornik.

Vasić objašnjava kako asimetrija moći između države i poreskih obveznika dodatno podstiče preplaćivanje.

- Asimetrija između države i poreskih obveznika je opravdana, ali ona često prelazi optimalni nivo koji treba da zadovolji osnovne principe oporezivanja. Država uvek ima jaču poziciju, kako u razrezivanju tako i u kontroli. Jedan od najvažnijih aspekata ove nejednakosti je i veoma upitan princip pravne zaštite. Naime, u poreskim postupcima, porez koji poreski organ utvrdi da je navodno manje plaćen mora da se plati odmah, jer žalbe ne odlažu izvršenje - naglašava poreski savetnik.

Dodaje da postupci po žalbama i upravni sporovi koji se vode, traju neprimereno dugo i dovode u pitanje suštinsko ostvarivanje prava poreskih obveznika.

- Broj predmeta i kapaciteti države polako nas dovode u situaciju da se mirimo sa stanjem koje je neodrživo i da gubimo nadu da će ikada biti uspostavljen pravedan sistem. Državna birokratija i sudska vlast, čini se, lišeni su bilo kakvog osećaja za realan život. Koja je upotrebna vrednost pravde posle 10 godina vođenja sporova? Posle deset godina, jedino što je isto, to je izvesnost dražavne plate. Sve ostalo je "ni nalik" početku tog puta - navodi Vasić.

BONUS VIDEO