NEMAČKA EKONOMIJA NA IVICI AMBISA: Talas bankrota trese "Motor Evrope" - najviše propalih firmi u poslednjih 20 godina
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Broj stečajeva u decembru porastao za 15%, najviše pogođeni transport, ugostiteljstvo i građevinarstvo
Foto: Schutetrstock
Nemačka se suočava sa najozbiljnijim talasom bankrota u poslednje dve decenije, pokazuju najnoviji podaci Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja iz Halea (IWH). Tokom prošle godine u stečaj je otišlo ukupno 17.604 nemačkih firmi, što je više nego u vreme velike finansijske krize 2009. godine i predstavlja alarmantan signal za najveću ekonomiju Evrope.
Prema ocenama ekonomista, reč je o kombinaciji dugotrajnih problema koji su se godinama nagomilavali, a koji su sada došli na naplatu, u trenutku kada je manevarski prostor države znatno uži nego tokom pandemije.
Stečajevi ubrzavaju, trend se pogoršava
Podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) dodatno potvrđuju zabrinjavajući trend. Broj standardnih stečajnih postupaka u decembru bio je 15,2 odsto veći u odnosu na isti mesec prethodne godine, što predstavlja snažno ubrzanje u poređenju sa novembarskim rastom od 5,7 odsto.
Istraživači upozoravaju da se ne radi o kratkotrajnom poremećaju, već o strukturnom problemu koji zahvata sve veći broj sektora nemačke privrede.
| Najugroženiji sektori | ||
| Prema izveštaju IWH-a, najviše su pogođene firme iz sledećih oblasti: | ||
|
Transport i logistika |
|
|
|
||
|
||
| Ugostiteljstvo |
|
|
|
||
| Građevinarstvo |
|
|
|
||
| Posebno zabrinjava činjenica da propadaju i firme koje su godinama važile za stabilne i otporne na krize | ||
Foto: pixabay.com
Tokom pandemije koronavirusa nemačka država je masivnim subvencijama, kreditima i moratorijumima sprečila talas bankrota. Međutim, mnoge firme su time samo privremeno održane u životu. Nakon ukidanja pomoći i povratka tržišnim uslovima, pokazalo se da deo preduzeća nema održiv poslovni model.
Visoke kamate i skupa energija guše privredu
Jedan od ključnih razloga rasta bankrota su visoke kamatne stope, koje su rezultat monetarne politike Evropske centralne banke usmerene na borbu protiv inflacije. Za mala i srednja preduzeća to znači skuplje kredite, teže refinansiranje dugova i odlaganje investicija.
Istovremeno, troškovi energije u Nemačkoj ostaju među najvišima u Evropi, što dodatno pogađa industriju, građevinarstvo i transport, sektore koji čine okosnicu nemačke ekonomije.
Velika imena takođe padaju
Među primerima firmi koje su poslednjih meseci otišle u stečaj nalaze se i poznata imena, poput solarnog koncerna Mejer Burger i trgovinskog lanca MFO, što pokazuje da kriza ne pogađa samo male preduzetnike.
Foto: Schutetrstock
Propast kompanija iz sektora obnovljivih izvora energije dodatno baca senku na ambicije Nemačke u okviru zelene tranzicije, jer ukazuje na raskorak između političkih ciljeva i tržišne realnosti.
Zašto je ovo važno za celu Evropu
Nemačka je motor evropske privrede. Slabljenje njene ekonomije direktno utiče na lance snabdevanja, izvoz, zapošljavanje i investicije širom EU, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana koje su snažno vezane za nemačko tržište.
Strah od dugotrajne stagnacije
Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao dovesti do:
- rasta nezaposlenosti
- slabljenja lokalnih ekonomija
- većeg pritiska na socijalni sistem
- dugotrajne stagnacije nemačke privrede
Za razliku od prethodnih kriza, manevarski prostor za nove državne pakete pomoći je ograničen, dok su globalni uslovi znatno nepovoljniji.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)