OHRABRUJUĆI SIGNALI IZ RUSIJE: Nazire se rešenje koje bi moglo da zadovolji i Moskvu i Beograd

Tokom cele 2025. godine Srbija je bila izložena snažnom pritisku Zapada zbog ruskog udela u naftnoj kompaniji NIS – što istovremeno pogađa ruske energetske interese i ugrožava energetsko snabdevanje Srbije. Na kraju je, čini se, pronađeno rešenje koje bi moglo da zadovolji i Moskvu i Beograd, piše Dmitrij Skvorcov u velikoj analizi za ruski portal Vid.

NIS i strateški značaj

NIS (Naftna Industrija Srbije) je najveća naftna kompanija u Srbiji. U njenom sastavu je jedina velika rafinerija u zemlji, u Pančevu kod Beograda, mreža benzinskih stanica i niz gasnih i naftnih aktivа. Od ove rafinerije zavisi gotovo celo srpsko tržište benzina i dizel goriva: bez nje zemlja praktično nema čime da se prevozi niti da se greje deo ekonomije.

Krajem 2000-ih Srbija je odlučila da privuče velikog stranog partnera kako bi modernizovala nasledstvo iz jugoslovenskog perioda. Kontrolni paket NIS-a prodat je "Gazprom neft". Ruska kompanija uložila je milijarde evra u modernizaciju rafinerije u Pančevu: izgrađene su instalacije za hidrokreking, poboljšani ekološki standardi, uvedeni evropski standardi goriva.

Dugo je sistem funkcionisao ovako: ruska nafta i drugi tipovi sirove nafte stizali su morem do hrvatske luke Omišalj, zatim preko naftovoda JANAF (takođe poznatog kao Adria) do Srbije, prerađivali se u Pančevu, a gotovo gorivo se distribuiralo po Balkanu.

Foto: TANJUG / AP / Mikhail Tereshchenko, pROMO

 

NIS u sivoj zoni posle sankcija

Posle početka specijalne vojne operacije i masovnog sankcionog pritiska na rusku energetiku, NIS se našao u "sivoj zoni". Formalno, Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali ključni akcionari kompanije – "Gazprom neft" i "Gazprom" – našli su se pod američkim i evropskim restrikcijama. Banke su postale opreznije, a svaka transakcija sa udelima ruskih kompanija izazivala je pitanja partnera.

Preokret u 2025. godini

Prelomni trenutak nastupio je 2025. kada su SAD uvrstile NIS na sankcione liste i više puta davale odlaganja kako bi Beograd i Moskva našli rešenje: ili povući ruski kapital, ili se pomiriti sa zatvaranjem rafinerije. Kada je istekao još jedan "grace period", hrvatski operater JANAF prestao je da pumpa naftu ka Srbiji, a evropske banke su obustavile plaćanja. Rafinerija u Pančevu morala je da se zaustavi i pređe u režim čekanja.

Za Srbiju to je značilo jedno: zemlja hitno prelazi sa sopstvene proizvodnje goriva na uvoz. Benzinske stanice nisu ostale prazne, ali računi za gorivo i logistiku naglo su porasli, a zavisnost od suseda – pre svega od Mađarske – postala je očigledna.

Opcije za Beograd

Pred Srbijom se otvorila dilema - šta dalje,  piše moskovski portal.

• Ostaviti sve kao što jeste značilo bi živeti sa zaustavljenom rafinerijom, skupim uvoznim gorivom i stalnim rizikom po energetiku.
• Nacionalizovati NIS i otkupiti udele od ruske strane značilo bi traženje milijardi dolara u već napetom budžetu – ne samo za otkup, već i za dalju modernizaciju (za neruske tipove nafte), kupovinu same nafte i servisiranje dugova. Pritom nije moguće jednostavno oduzeti rusku imovinu, a Srbija mora ispuniti svoje obaveze, naglašavao je predsednik Rusije Vladimir Putin.
• Treća opcija: pronaći novog velikog akcionara iz EU – onog kojeg bi Moskva, Vašington i Brisel smatrali prihvatljivim, a koji bi ujedno zadovoljio Beograd i ne bi pretvorio Srbiju u eksklavu tuđih interesa. Upravo u ovom scenariju pojavljuje se mađarski trag.
• Mađarski scenario: EU, ali ne protiv Rusije

MOL kao rešenje

Kandidat iz novembra – mađarska naftna kompanija MOL – za Srbiju izgleda skoro idealno. To je velika regionalna kompanija iz EU, teško je okarakterisati je kao "neprijateljski tabor". Za Vašington i Brisel, ovo je prihvatljiv kupac: ruski udeli odlaze, NIS prestaje da bude "ruski aktiv", a sankcioni pritisak se može ublažiti.

Predsednik Mađarske Viktor Orban izjavio je da proces pregovora između ruske strane i "jedne velike kompanije" po prodaji kontrolnog paketa NIS "približava kraju". Nepotrebno je govoriti da je to očigledan aluzija na MOL.

Mađarska i Srbija imaju dugogodišnje posebne odnose. Orban i Vučić javno pokazuju bliskost stavova, a Budimpešta nije sklona pretvaranju Beograda u izlog antiruske politike. To je važno za Srbiju: želi da se oslobodi rizika od sankcija, ali da ne spali mostove ni sa Moskvom, ni sa Briselom.

MOL ima iskustvo u upravljanju rafinerijama, njihovoj modernizaciji i integraciji u regionalnu mrežu snabdevanja. Za NIS, ovo je šansa ne samo da opstane, već i da se uklopi u veći klaster. Mađarska za Srbiju postaje „zastupnik unutar EU“.

Šta Mađarska dobija

Ako MOL preuzme značajan deo NIS-a i upravlja Pančevskom rafinerijom, Mađarska dobija:

Novi tržišni prostor umesto problematičnog ukrajinskog – izvoz goriva na Balkanu postaje stabilniji.

Klaster od tri rafinerije – Danube (Sazhalombata), Slovnaft (Bratislava) i Pančevo – što omogućava fleksibilnu raspodelu sirovine, specijalizaciju i planiranje radova bez prekida snabdevanja regiona.

Bolju ekonomsku logiku za adriatičke i balkanske naftovode – nova ruta Mađarska–Srbija osigurava konkretne isporuke za Pančevo.

Perspektivu širenja na druge tržišne regione – Bosna, deo Bugarske, možda Grčka i Albanija.

Naravno, planovi Orbanove vlade još čekaju praktičnu potvrdu. Evropska komisija i SAD će pažljivo pratiti da li se ovim aranžmanom zaobilaze sankcije: formalno NIS postaje evropska kompanija, ali sirovina i dalje može biti ruska, dolazeći kroz Mađarsku. Hrvatska, koja kontroliše JANAF, takođe nije oduševljena perspektivom mađarskog uticaja.

Foto: NIS

 

Političke i geopolitičke implikacije

Nacionalistička opozicija u Srbiji lako može da iskoristi temu „prodaje nacionalnog bogatstva Mađarskoj“. Vučić će morati da objašnjava zašto je partner iz EU bolji od beskonačne sankcione krize ili nacionalizacije bez sredstava.

Orbanove veze sa Putinom i Donaldom Trampom dodatno olakšavaju dogovore. S Moskvom može pregovarati o dugoročnim cenama i obimu isporuke nafte, dok prodaja ruskog udela u NIS-u Rusiji bude bolna, ali bolja od potpunog zatvaranja rafinerije. S Vašingtonom Orban može pregovarati tako da transakcija bude percipirana kao oslobađanje Balkana od direktne ruske kontrole, a ne kao pokušaj njenog obnavljanja.

Ako Budimpešta uspe da balansira između Moskve i Vašingtona, Mađarska dobija jedinstvenu poziciju posrednika – i po pitanju nafte, i šire u energetici. U optimističnom scenariju, MOL preuzima upravljanje, rešavaju se politički i tehnički problemi, a Mađarska postaje ključni energetski hub za Istočnu i Jugoistočnu Evropu, sa infrastrukturom i proizvodnim kapacitetima koji omogućavaju dodatnu profitabilnost u budućnosti.

Foto: NIS

 

Posle početka agresije na Ukrajinu i uvođenja širokih sankcija ruskoj energetici, NIS se našao u sivoj zoni.

Formalno, Srbija se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, ali su ključni akcionari kompanije – "Gasprom njeft" i "Gasprom" – dospeli pod američke i evropske restrikcije.

Banke su postale opreznije, a svaka operacija vezana za udele ruskih kompanija izazivala je dodatna pitanja partnera.

Prelomni trenutak nastupio je 2025. godine. Sjedinjene Države uvrstile su NIS na spisak sankcionisanih subjekata i nekoliko puta odlagale kako bi Beograd i Moskva pronašli izlaz: ili povlačenje ruskog kapitala, ili pomirenje sa obustavom rada rafinerije.

Kada je istekao još jedan "grejs period", hrvatski operator JANAF obustavio je transport nafte ka Srbiji, a evropske banke prestale su da obavljaju plaćanja. Rafinerija u Pančevu morala je da obustavi rad i pređe u režim čekanja. Za Srbiju je to značilo jedno: zemlja je bila primorana da se hitno prebaci sa sopstvene proizvodnje goriva na uvoz.

BONUS VIDEO