DA LI JE OVO KRITIČAN TRENUTAK? Ekonomista otkriva šta čeka Srbiju ako sankcije preseku dotok nafte!

Rafinerija NIS-a ušla je u kontrolisani režim rada i trenutno funkcioniše na minimumu, dok Srbija ulazi u jedan od najkritičnijih energetskih trenutaka poslednjih godina.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da rafinerija NIS-a još nije ugašena, ali da je prešla na niži režim rada odnosno „tihi hod“ i dodao da imamo još četiri dana do potpunog zaustavljanja rada rafinerije ako ne dobijemo licencu od američkog OFAK-a.

Ekonomista Milan Beslać objašnjava da, kada je reč o tehnološkom procesu, kada se rafinerija pušta u rad, ne pušta se sa 100 odsto kapaciteta, već postepeno – 10, 15 ili 20 procenata kako bi se videlo kako mašina radi, da li radi ceo sistem, pa se tek onda povećava. Kako kaže, takav režim onemogućava da dođe do nekih kvarova, nepredviđenih okolnosti u vezi sa samim procesom, ali, tehnološki, odnosno ekonomski ovakav režim nije isplativ.

– Trenutno radi da bi se poslednji ostaci, vezani za rafinisanje sirove nafte, izbacili i da ne bi došlo do potpunog zastoja. Ovo je režim sa kojim se upravlja. Tako može da radi nekoliko dana, ali ukoliko je od danas ušla u taj režim, trpi gubitke – izjavio je Beslać za Bizportal.

Foto: Shutterstock/BalkansCat

Prema njegovim rečima, to je savremena rafinerija, jedna od najsavremenijih u Evropi, dodajući da ovde nije reč o prekidu rada usled kvara mašine, nekog uređaja ili kvara elektronike, već je to prekid rada na kontrolisani način.

- Ovo je kontrolisano zaustavljanje njenog rada da ne bi došlo do nekog oštećenja ukoliko dođe do potpunog zaustavljanja. Onda se ona mora konzervirati da ne dođe do onog mehaničkog oštećenja ili usled vlažnosti, suvoće vazduha ili bilo čega drugog što može uticati na funkcioniusanje tog sistema. Ona ide u tom režimu, ali koliko će raditi, videćemo -istakao je ekonomista.

Beslać objašnjava da mi ne znamo gde je naš tanker sa naftom koji je zaustavljen još 9. novembra – da li je preprodan, da li nas čeka ili ne, ali, kako kaže, ukoliko smo ostali bez te nafte, moramo da kupimo drugu.

Kada je reč o rezervama koje država poseduje očekivao je da ima mnogo više sirove nafte, dodajući da svaka država to uređuje propisima, ali da je neophodno da se ima tri meseca zaliha.

- Republičke robne rezerve treba da imaju zalihe za tri meseca, a te rezerve se čuvaju kada dođe do poremećaja tržišta. Kada država interveniše iz robnih rezervi, to je stabilizacija tržišta. To su rezerve koje služe u kritičnim trenucima i sad bi one mogle da se koriste, jer ovo i jeste jedan od kritičnih trenutaka - objasnio je on.

Ukoliko gledamo samo na naftne derivate, Beslać naglašava da smo mirni do decembra ili do 15. januara.

- Kad god se prazne rezerve, obaveza države jeste da ih popunjava. Na primer, ako imamo sad hiljadu tona benzina, a potrošimo 500, mi moramo da nadomestimo tih 500 tona. Ali šta je tu dalji problem? Naftne derivate nećemo uzimati iz naše rafinerije u Pančevu, već ćemo ih kupovati na svetskom tržištu, a te cene nisu iste. Mi oko pet godina nismo kupovali rusku naftu koja je jeftinija više od 30 odsto u odnosu na ove druge, ali smo kupovali gas koji je jeftiniji 50 procenata od gasa na svetskom tržištu - ukazao je on.

Dodao je da kada na tržište dođu novokupljeni derivati, cena neće biti ista.

Da li je uobičajeno ovoliko odugovlačenje prilikom velike kupoprodaje kao što je slučaj sa NIS-om, Beslać naglašava da je ovo normalna situacija, onda bi prodaja trajala godinu i više dana.

- Popis onoga što je prodato, nije bio gotov kada se kupovala i to je loše urađeno prilikom kupoprodaje nego se nakon godinu dana kada su Rusi preuzeli, nisu popisali šta sve imaju. Mnogo kasnije smo saznali da postoji naša koncepcija naftnih polja u Angoli. U normalnim uslovima, za procenu ovakvog sistema, potrebno je vreme – oko pet/šest meseci, ne može kraće. Za mene je potpuno iznenađenje što smo dobili informaciju kao nesaglasje između cene koju su Rusi tražili i one koju su nudili Emirati, a koja je tri puta veća od procene Emirata - kazao je on, dodajući da Rusi, kao većinski vlasnici, imaju sve informacije o rafineriji i i mogli su sve da procene i bez našeg znanja.

Govoreći o Narodnoj banci Srbije, Beslać kaže da ona nije dobila sankcije, već upozorenje da ukoliko nastavi da posluje sa sankcionisanim preduzećem, može doći do sekundarnih sankcija.

- Ako dođe do tih sankcija, znači da će bankama na teritoriji Srbije, biti onemogućen platni promet, bilo kakva transakcija vezana sa NIS-om. To znači da imamo zastoj kompletnog bankarskog sistema - ukazao je naš sagovornik.

Beslać ističe da, s obzirom da je NBS regulator bankarskog sektora kompletnog, odnosno finansijskog sektora, gde spadaju i banke, osiguravajuća društva, fondovi itd., dakle, upozorena da može pretrpeti sankcije.

- Najgori oblik sankcija za Narodnu banku jeste ukoliko bi joj se se sankcionisale izdavanje i emitovanje hartija od vrednosti i prodaje na finansijskom tržištu - zaključio je Beslać.