U SRBIJI SE SPREMA NOVI ŠOK ZA PUŠAČE! Evo koliko će koštati paklica!

Predložene izmene Zakona o akcizama, koje su ušle u skupštinsku proceduru, predviđaju da se od 1. januara sledeće godine povećaju akcize na cigarete, duvan i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. Povećanje će se odnositi i na domaće i na uvozne cigarete. Prema nacrtu, tokom prve polovine 2026. akciza bi trebalo da iznosi 106,90 dinara po paklici, nakon čega bi se uvećavala na svakih šest meseci sve do druge polovine 2030. godine, kada bi dostigla 120,40 dinara.

Predlog zakona podrazumeva i postepeni rast akciza na tečnosti za e-cigarete i na nesagorevajući duvan. Akciza na tečnosti obračunava se po mililitru, a ako izmene budu usvojene, od sledeće godine iznosiće 13,12 dinara po mililitru, uz planirano godišnje povećanje za jedan dinar do 2030, kada bi trebalo da bude 17,12 dinara.

Što se nesagorevajućeg duvana tiče, akciza se naplaćuje po kilogramu duvanske smeše. Trenutno iznosi 100% minimalne akcize za 1.000 cigareta iz kategorije prosečne ponderisane maloprodajne cene, a za sledeću godinu predlaže se povećanje na 110%. Nakon toga procenat bi rastao za po 10% godišnje, da bi od 1. januara 2030. dostigao 150% minimalne akcize na 1.000 cigareta iz pomenute kategorije.

Kakve su posledice od pušenja?

Pušenje predstavlja jedan od najopasnijih i najrasprostranjenijih faktora rizika po zdravlje ljudi. Dim duvana sadrži više od 7.000 različitih hemijskih supstanci, od kojih je veliki broj dokazano kancerogen. Redovno izlaganje tim materijama oštećuje pluća, krvne sudove i ćelije u organizmu, pa se pušenje direktno povezuje sa većim rizikom od raka pluća, grla, usne duplje, pa čak i pankreasa. Medicinska statistika pokazuje da pušači imaju i do 20 puta veći rizik od raka pluća u odnosu na nepušače.

Pored toga, pušenje značajno ubrzava razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Nikotin sužava krvne sudove, povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca, što dodatno opterećuje srčani mišić. Zbog toga su pušači češće suočeni sa srčanim udarima, moždanim udarima i hroničnim oboljenjima poput ateroskleroze i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Čak i pasivno pušenje, udisanje dima drugih, povećava rizik za oboljenja kod ljudi koji sami ne puše.

Zbog svega toga, zdravstvene institucije širom sveta upozoravaju da ne postoji “bezbedan nivo” pušenja. Svaka cigareta šteti organizmu. Prestanak pušenja donosi benefite relativno brzo: već nakon nekoliko dana poboljšava se cirkulacija i nivo kiseonika u krvi, a tokom godina značajno opada rizik od srčanih i malignih oboljenja. Zbog toga se prestanak pušenja smatra jednom od najznačajnijih individualnih odluka koje osoba može doneti za svoje dugoročno zdravlje.

Izvor: Kurir/Republika/G.A.

Bonus video: