OTPAD OD HRANE KAO RESURS: Svaki stanovnik Srbije baci do 40 kg hrane godišnje, a ona bi mogla da greje domaćinstva

Svaki stanovnik Srbije godišnje baci između 30 i 40 kilograma potpuno jestive hrane, pokazuju podaci NALED. To znači da se na nivou države odbaci više od 247.000 tona namirnica koje završavaju na deponijama, gde doprinose emisiji gasova s efektom staklene bašte.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, upravo deponije predstavljaju jedan od najvećih izvora zagađenja jer se u Srbiji godišnje generiše više od tri miliona tona komunalnog otpada (u šta spada i otpad od hrane), od čega je polovina biorazgradiva.

Stručnjaci upozoravaju da je ovakav otpad zapravo neiskorišćen resurs. Veći deo hrane koja se baca mogao bi da bude pretvoren u energiju - bio-gas, kompost ili druga obnovljiva goriva. Na to je ukazao i pilot-projekat koji su Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP predstavili, a koji pokazuje da se biorazgradivi otpad iz domaćinstava, trgovina i ugostiteljstva može efikasno iskoristiti za proizvodnju zelene energije.
Primeri iz projekta potvrđuju da bi pravilno sakupljanje i prerada otpada mogli značajno da smanje zagađenje, ali i da stvore novu energetsku vrednost iz onoga što danas završava u smeću.

Foto: Danijela Bićanin

Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu NALED, ističe da je procena da srpski sektor ugostiteljstva, odnosno hoteli i restorani, naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane ukupno oko 40.000 tona otpada, i to 25.000 "kuhinjskog" i još oko 15.000 onog koji gosti ostave "na tanjiru".

- Ogromna većina ovog otpada ili procenjenih 99% završava na deponiji, gde emituje opasne gasove efektom staklene bašte - kaže na početku razgovora Terzić i dodaje:
- Preko 30 odsto namirnica koje ulaze u ugostiteljske objekte se baci, a na tanjirima gostiju ostane više od 15.000 tona hrane, koja uglavnom završava na deponijama. Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, voće, povrće, riba, mleko kao i različiti proizvodi od mleka.

Međutim, u ukupnoj strukturi stvaranja otpada od hrane najveći udeo imaju domaćinstva s 42 odsto.
- Zatim sektor proizvodnje i prerade hrane s 39%, ugostiteljski objekti 14% i sektor maloprodaje i veleprodaje 5%. Usled nedostatka informacija potrošači često bacaju proizvode kojima je istekao rok "najbolje upotrebiti do", a koji su i dalje bezbedni za upotrebu. Ako uzmemo konzervativnu procenu da se godišnje baci preko 240.000 tona jestive hrane i da pretpostavimo da je vrednost kilograma bačene hrane samo jedan evro, dolazimo do računice da su gubici preko 240 miliona evra godišnje. Pored direktnih finansijskih gubitaka, tu su i indirektni gubici koji se ogledaju u narušavanju životne sredine, kvaliteta vazduha, voda i zemljišta uz značajne energetske resurse koji su utrošeni tokom primarne poljoprivredne proizvodnje, preko prerade, skladištenja i prodaje proizvoda - navodi Terzić.
Od izuzetnog značaja jeste i da se unapredi transfer znanja i da se poljoprivredni proizvođači koji se bave primarnom proizvodnjom, kao i preradom poljoprivrednih proizvoda, obuče kako da upravljaju otpadom od hrane i da gubitke hrane svedu na minimum.

Foto: shutterstock_Netrun78

- Ovde je od velike važnosti da se aktivno radi na promocije mera podrške ruralnom razvoju u okviru kojih poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da investiraju u izgradnju biogasnih postrojenja. Investicije ovog tipa jesu finansijski zahtevne za male poljoprivredne proizvođače, ali uz bespovratna sredstva, koja idu i do 50% ukupne investicije i uz uštede u električnoj energiji investicije ovog tipa mogu biti kvalitetno rešenje koje, s jedne strane, može da unapredi konkurentnost poljoprivrednih proizvođača, a da se istovremeno unapredi zaštita životne sredine i smanji nivo zagađenja voda, vazduha i zemljišta - ističe šef Jedinice za hranu i poljoprivredu NALED.

DONIRANJE HRANE

Gubici hrane predstavljaju ogroman izazov i u globalnom kontekstu. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija - FAO, jedna trećina proizvedene hrane u svetu se nikad ne potroši. Tokom procesa proizvodnje izgubi se oko 14% hrane, u vrednosti od preko 400 milijardi dolara godišnje.

- Dodatnih 17% proizvedene hrane propadne i baci se zbog različitih faktora, poput kvarenja ili isteka roka trajanja. Koliko su gubici hrane ozbiljan problem, govori podatak da oko 820 miliona ljudi širom sveta pati od gladi, a još oko tri milijarde stanovnika suočava se s poteškoćama u obezbeđivanju kvalitetne i nutritivno bogate hrane. Proizvedena hrana koja se izgubi bila bi dovoljna da se prehrani preko 1,2 milijarde ljudi svake godine - navodi Terzić.

Zato, u cilju promovisanja održivih praksi u upravljanju viškovima hrane i unapređenju regulatornog okvira za doniranje hrane u Srbiji, preporuka NALED jeste da se donese podzakonski akt koji bi omogućio doniranje određenih vrsta hrane i nakon isteka roka trajanja "najbolje upotrebiti do".
- Ovo bi obezbedilo da se donirana hrana ne samo koristi na siguran način već i da se smanji otpad hrane i podrži rad organizacija koje su posvećene doniranju hrane ugroženim grupama stanovništva. Takođe, kako bi se dodatno motivisao privatni sektor da aktivno učestvuje u doniranju viškova hrane, predlažemo izuzeće svih donacija hrane od plaćanja PDV - navodi Terzić, kao i da bi ova inicijativa predstavljala korak ka stvaranju održivijeg i humanijeg društva.