Aleksandar Gatalica: ČOVEK IMA SAMO PROŠLOST!


IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 18.07.2018 | 05:35


Zaboraviti sve ili se sećati svega - šta je veće prokletstvo, pita se Aleksandar Gatalica u svom 13. romanu "Poslednji argonaut" u izdanju Službenog glasnika. Ostajući veran fantastičnom, pisac plete nauku i ep, pokušavajući da umreži niti sećanja glavnog lika, koji se našao u neprilici zaboravivši ko je i šta je.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Aleksandar Gatalica

Gatalica nas već naslovom vraća u antičko doba i legendu o Jasonu i argonautima, pa i razgovor za Srpski telegraf pisac započinje rečima da za zlatnim runom traga svaki čovek za sebe.

- Argonauti su runo tražili što zbog bogatstva i moći, ali najviše zbog svoje sreće za ceo život. I moj junak traži takvu sreću, ali je traži u čudnovatim dimenzijama proticanja vremena i mogu da vam kažem da je i pronađe.

  • To znači da imamo srećan kraj?

- Pisci uglavnom beže od toga jer hepiend nosi melodramatiku koja njih iritira. Međutim, u ovom romanu pronalazak sreće uvek dolazi sa senkom realnosti. Eto, junak je prvo morao da umre da bi pronašao sreću. Ne želim dalje da otkrivam.

Kada zaboravite ko su vam roditelji, da li ste i koga voleli, da li je vas neko voleo, istog trenutka ostajete sami na svetu, kaže pisac

  • Da li je zaboravljanje automatski isceljenje i da li je sećanje baš uvek istina?

- Istina možda nije prava reč, mada možda i jeste. Postoje dve vrste zapamćenih činjenica - one koje vezujemo za emocije i one lišene emocija. Obe su istinite, ali pitanje je šta se dešava kada zaboravite činjenice koje vezujete za emocije.

  • A koje su činjenice "najemotivnije"?

- Grupa psihologa je napravila upitnik za žrtve saobraćajnih nesreća kako bi utvrdila stepen nastale amnezije. Prvo pitanje je kako se zoveš, jer davanje imena detetu je usađivanje najdublje emocije. Potom ko su ti roditelji i tek kasnije pitaju za supružnika i decu. Morao sam ozbiljno da razgovaram sa neurolozima, oftalmolozima, pa čak i patolozima da bi ovaj roman bio verodostojan.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Aleksandar Gatalica
  • Oboleli od Alchajmera zaboravljaju događaje, ali ne i emocije, pa često ne znaju zbog čega su tužni...

- Kada zaboravite ko su vam roditelji, da li ste i koga voleli, da li je vas neko voleo, istog trenutka ostajete sami na svetu. Ako zaboravite onu drugu vrstu činjenica, ostajete bez dragocenih podataka, ali ne ostajete bez sebe. Alchajmer je povezan sa činjenicom da odumiru neuroni, koji rade i kontrolišu sve. Zdravi ljudi imaju oko 10 odsto neurona, oboleli samo nešto ispod devet i po.

  • Čovek je onda tek splet neurona?

- Čovek je zbirka emotivnih sećanja. Sutra je neizvesno, sadašnjost neprestano proklizava u svoju nultu tačku jer je trenutak i filozofski i fizički neuhvatljiv. Čovek ima samo svoju prošlost.

  • Krije li se to zlatno runo, izvor sreće, i u ovoj našoj stvarnosti?

- Apsolutno. Svako ko je spreman da traži svoju sreću može da je nađe. Nije pitanje postoji li izvor, već da li smo spremni da ga tražimo na pravi način i na pravom mestu.