REMEK-DELA KONJOVIĆA TRULE PO PODRUMIMA

IZVOR: E. S. T. - 07.02.2018 | 06:15

Veliki deo notnog materijala iz istorije umetničke muzike u Srbiji rasut je po podrumima nezainteresovanih naslednika značajnih kompozitora, po magacinima muzičkih škola, kao i na različitim mestima po svetu. Odbor SANU za zaštitu srpske muzičke baštine sa kompozitorkom Isidorom Žebeljan na čelu nastoji da ove bisere srpskog muzičkog nasleđa sakupi da bi se čuvali u jedinstvenoj bazi podataka. Ipak, ovaj proces je veoma komplikovan.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Isidora: Do sada smo radili volonterski, ali za ozbiljan rad potreban je novac

DIGITALIZACIJA

- Ljudi obično nemaju predstavu šta je sve potrebno da bi neka muzika postojala i bila sačuvana. Prvo treba naći partiture i štimove... Posle toga muzičari treba da odsviraju te kompozicije. Takvi koncerti se snimaju i skladište na digitalne formate, koji se potom čuvaju. Proces je veoma zahtevan, ali drugog načina za očuvanje srpske kulturne baštine jednostavno nema - objasnila je Isidora Žebeljan u razgovoru Tanjugu. Žebeljanova je inače najmlađi srpski akademik.

Foto: youtube.com/printscreen

Najveći uspeh odbora

Jedan od većih uspeha tima Isidore Žebeljan je spasavanje kompozicija Enrika Josifa, koji nije mnogo mario za kompozicije koje ostaju iza njega.

- Naišli smo na materijale koji su bili haotično raspoređeni i oštećeni, ali smo uspeli da iščupamo od zaborava nekoliko kompozicija za flautu. Pronašli smo i izvrsnu kompoziciju Ludmile Frajt za klarinet i orkestar. Pojavila se nemačka izdavačka kuća koja sada izdaje muziku Ludmile Frajt. Uspeli smo i da pronađemo izdavača za celokupna dela Ljubice Marić i jako smo srećni zbog toga - kazala je Žebeljanova.

Priznata svetska umetnica upozorava da čak ni zaostavština kompozitora i akademika kakav je bio Petar Konjović nije zbrinuta na adekvatan način.

- Još uvek nemamo predstavu gde su neke od njegovih kompozicija. Šta reći o delu akademika Milenka Živkovića, koji je studirao u Parizu i bio izuzetan pedagog velikanima kao što je Enriko Josif ili Dušan Radić. Ovog momenta nije moguće izvesti jednu njegovu kompoziciju - kazala je Isidora Žebeljan.

Devojke srčanije od mladića

Kao predavač kompozicije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Isidora Žebeljan ima interesantno iskustvo, iz kojeg zaključuje da su devojke koje studiraju kompoziciju fokusiranije, hrabrije i srčanije od mladića. Milica Đorđević je napravila sjajnu karijeru u Nemačkoj, a Ana Krstajić je na masteru u Španiji. U tehnološkoj revoluciji koju živimo Žebeljanova ne vidi protivnika klasične muzike.

- Tehnologija je učinila dela Rahmanjinova dostupnijim nego ikad. Ne vidim šta je to bolje od kompozicija velikih majstora nastalo od muzike u istoriji sveta - smatra Žebeljan.

Foto: twitter.com/KultTuraNS

Jedan od prioriteta delovanja odbora koji vodi, kaže, jeste stvaranje centralne baze podataka sa imenima kompozitora, njihovim delima i istorijskim podacima.

- To je neka vrsta pretraživača u koji je do sada uneto oko 5.000 dela naših kompozitora. Do sada smo radili volonterski, ali za ozbiljan rezultat i iskorak u istraživanjima potreban nam je novac - kazala je Žebeljanova. U odboru su i Dragoljub Katunac, Milana Stojadinović Milić, Borislav Čičovački i Maja Čolović Vasić, Mirko Jeremić sekretar odbora, koji je najčešće u potrazi za partiturama po različitim adresama širom Srbije.

Među sedam veličanstvenih

Četiri vodeća svetska kamerna hora Holandski kamerni hor, Triniti hor iz Njujorka, Norveški solisti i Talis Skolars iz Velike Britanije osmislili su projekat koncertnog izvođenja 150 psalama, komponovanih tokom 10 vekova. Samo sedam kompozitora iz celog sveta dobilo je porudžbinu da napiše po jedno novo delo na stihove psalama, a među njima i Isidora Žebeljan. Ona je izabrala stihove iz 78. psalma, i to u prevodu na portugalski jezik, a kompozicija je imala svetsku premijeru prošle jeseni na Festivalu stare muzike u Utrehtu.

Foto: instagram.com/_lilith_nyx

ANDRIĆ U MEMLI

- Mi nikada ne znamo da li ćemo u nekom podrumu naići na muzičko remek-delo dostojno Andrićevog romana "Na Drini ćuprija". Dok ne istražimo muzičku kulturnu baštinu, mi nismo sigurni da li neko genijalno delo leži pod prašinom i memlom u nekom magacinu. Dok ne budemo znali šta sačinjava našu kulturu, mi jednostavno nemamo ideju šta smo i ko smo - zaključuje Isidora Žebeljan.