Pozajmljene knjige provode 72 sata u izolaciji: Klasici, krimići i Bobićka najčešće u karantinu!


IZVOR: D.Stanković - 08.05.2020 | 03:45


Nesbeovi romani angažuju publiku svih doba, a ljudi se ovih dana vraćaju i Andriću, Dostojevskom i Markesu, ali i Mirjani Bobić i Bačić Alimpićevoj

Foto: pixabay.com

Pored arhiva, muzeja i galerija, uz striktno poštovanje svih propisanih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja korone, vrata korisnicima otvorile su i biblioteke.

- Sve vreme pandemije bili smo u kontaktu sa našim korisnicima. Iako smo organizovali dežurstva, preko društvenih mreža, Fejsbuk profila i našeg sajta redovno smo postavljali aktuelnosti, nudili kvalitetan sadržaj koji inače nije lako dostupan, delili linkove koji vode do digitalnih knjiga, a već prvog dana nas je posetilo 50 članova. Mislim da to dovoljno govori koliko smo im nedostajali, kao i oni nama, uostalom. Nažalost, čitaonice će za sada ostati prazne - kaže Tatjana Živković, diplomirani bibliotekar i rukovodilac Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke "Ilija M. Petrović" u Požarevcu.

Ova biblioteka, koja je jedna od najstarijih u Srbiji, pridržava se pravila izdavanja bibliotečkog materijala, a koji se pri povratku u biblioteku odlaže na za to određeno mesto. Knjigama koje se vrate sa pozajmice određena je izolacija od 72 sata, posle koje se mogu vratiti u fond i ponovo izdavati čitaocima. Koji se naslovi najčešće nađu u trodnevnom karantinu, Živkovićeva navodi:

Narodna biblioteka Srbije radi radnim danima od 10 do 14 sati, a u čitaonicama može boraviti pet osoba istovremeno

Foto: pixabay.com

- Kriminalistički romani norveškog pisca izuzetnog stila Ju Nesbea angažuju publiku svih doba. Ljudi se vraćaju i klasicima, Andriću, Dučiću, Dostojevskom i Markesu, dok se od naših savremenih pisaca izdvajaju Mirjana Bobić Mojsilović, Marija Jovanović i Jelena Bačić Alimpić.

Kako mnogi upozoravaju na mogući drugi talas epidemije, direktorka Matične biblioteke "Ljuba Nenadović" u Valjevu Violeta Milošević smatra da je za rad biblioteke od presudnog značaja digitalizacija.

- Kada sumiramo temu rada biblioteka kroz sadašnji momenat, momenat vanredne situacije ili svih potencijalnih pandemija koje nas mogu onemogućiti da imamo lični i bliski kontakt sa korisnicima, otvara se pitanje koliko smo bili efikasni da dostupan materijal omogućimo svojim korisnicima. Naša kultura je stara i velika i zato se moramo dovijati i činiti sve da svima koji traže informaciju to i omogućimo. Pitanje digitalizacije i elektronskog formata informacije više nije pitanje komfora - to je imperativ!

Foto: pixabay.com

Ali za Miloševićevu nema dileme da će biblioteke ugroziti digitalna čudesa.

- Biblioteke ne mogu nikad nestati zato što su one muzeji, mesta gde se sabiraju sve informacije i sve znanje ovog sveta. Naš je posao da to znanje i informaciju učinimo dostupnim. Kada govorimo o radu biblioteka, prevashodno se mora imati u vidu osnovna funkcija, a to je prikupljanje znanja i informacija u svakom obliku, i to danas više nego ikada, a onda obezbeđivanje uslova svima onima koji žele da do tih informacija dođu.

Podsetimo, i Narodna biblioteka Srbije je otvorila vrata za javnost, ali su korisnici dužni da nose zaštitnu opremu i zajedno sa zaposlenima poštuju mere socijalnog distanciranja. Biblioteka je otvorena od ponedeljka do petka, u periodu od 10 do 14 sati, a u čitaonicama najviše može da boravi pet osoba istovremeno. Naručivanje bibliotečko-informacione građe i izvora obavlja se tako što korisnici unapred dostavljaju zahteve na pitajtebibliotekara@nb.rs, a preko iste mejl adrese zakazuje se i vreme dolaska u biblioteku.