DEJVID RASEL ZA SRPSKI TELEGRAF: Srbi su predugo bili loši momci

IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 22.09.2017 | 05:35

Američki vizuelni umetnik i ilustrator Dejvid Rasel, jedan od najznačajnijih i najangažovanijih storibord umetnika, masterklas "Režiraj pre snimanja" danas i sutra vodi u kulturnom centru Reks.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Srpski zet: Dejvid Rasel

Za Srpski telegraf jedan od najbližih saradnika Džordža Lukasa, Stivena Spilberga, Roberta Zemekisa i Tima Bartona govori o budućnosti filma, ali i Srbima, "dežurnim lošim momcima Holivuda".

* Zbog čega su Srbi dežurni loši momci?

Idoli i gnjavatori

Zahvaljujući prijatelju, Rasel je uspeo da Džordžu Lukasu doturi svoj portfolio i tako je dobio priliku da radi sa rediteljem koji mu je bio jedan od najvećih idola.

- Većinu reditelja volim i svaki ima neku svoju kvaku, ali je reditelj čuvenog "Titanika" Džejms Kameron prava noćna mora. Čovek apsolutno nema nikakve veštine pregovaranja, komunikacije sa ljudima. Ne bih više, on ima moćnije advokate od mene - kroz smeh kaže Rasel i dodaje da je jedinstveno iskustvo bio i rad na filmu "Mulen ruž" zbog pozorišnog efekta.

- Uh, da. Žao mi je zbog toga. Često vojska takve stvari nameće, uz, naravno, političke vođe, one koji drže temelje Holivuda. Trebaju im superzloće. Sada imaju Severnu Koreju, dugo su pokušavali Kineze da ukalupe u tu priču, ali su shvatili: "Ups, kod njih je dobar deo naših para, daj da prestanemo". Predugo Srbima vise na vratu i izlapela su opravdanja da se dalje tako tretiraju. Amerikancima je potreban zlikovac iz stripa, nacrtan. Dart Vejder. Ali svet se otrežnjuje i pita se: čekaj ko je ovde ludak? Tramp? Kim? Ko je veća pretnja? Sigurno nisu Srbi!

* Nije li smešno? To su sve velike zemlje, a veći deo sveta mora da zumira mapu da nađe Srbiju.

- Trauma koju ste doživeli 1999. služila je samo da repozicionira NATO snage, a vi ste, eto, prvi bili na udaru. Nema druge političke logike i razloga. Iz američke perspektive to je glavno i dovoljno. Nisu uspeli da ostvare šta su želeli, ali ovdašnja kultura je pretrpela mnogo.

* Budući da ste srpski zet, šta ste još ovde pronašli za sebe?

- Toplu porodicu, gostoljubivu, punu podrške. Uzbudljivu kulturu i osećaj radosti života, koji često povezujemo sa italijanskom kulturom, ali to ovde baš snažno pulsira. Uglavnom, osećam dobrodošlicu. Divim se slovenskoj kulturi, toliko je inspirativna i istinski se divim svemu što je slovenski duh stvorio.

Za Kustu treba imati stomak

Rasel ponavlja da je najbolje upoznat sa stvaralaštvom Emira Kusturice, kojeg smatra najrelevantnijim rediteljem sa ovih prostora.

- Jednom prilikom mi je tokom razgovora američki zvaničnik u Srbiji šapnuo: "Ne razumem ove Srbe, čoveče. Kako se drže i opstaju, kakvi su to ljudi?" Rekao sam mu da pogleda bilo koji Kusturičin film i sve će mu biti jasno, od čega su sazdani i kakav je to duh. Međutim, većina ljudi u Americi ne može da skapira šta se dešava u njegovim filmovima. Takva poetika, ali i politički precizno seciranje nesvarljivi su, retko ko to može da proguta - iskren je Rasel.

* Osim Kusturičinih filmova, jeste li videli još neko srpsko ostvarenje?

- Jesam, ali toliko sam umoran da ne mogu da se setim imena. Sećam se scena i sećam se osećanja.

Šta je to što ovdašnjoj kinematografiji nedostaje da bi bila zapažena kao nekada jugoslovenska?

- Fali para za filmadžije, da se izvedu, ispričaju sve te sjajne priče. Glumci su perfektni, takođe.

* Ričard Drajfus je u Beogradu izrekao da je Holivud završio sa velikim pričama. Vi kažete da su "Ratovi zvezda" takav hit upravo zbog velike priče koja prevazilazi nacije.

- Pogledajte samo filmove o superherojima. Sve su blokbasteri od nekoliko milijardi dolara. Što se priče tiče, vidite "Dankerk", izuzetno ispričana ratna priča. Ne trebaju nam veštačke priče o katastrofama i ratovima, trebaju nam autori poput Kjubrika, ljudi sa istančanim sluhom za društvenu stvarnost. Holivud baš nema interesovanja za takve stvari.