UROŠ ĐURIĆ: Žvaćemo sopstveni rep


IZVOR: Aleksandra MALUŠEV - 19.09.2017 | 05:15


Lika anđela iz filma "Mi nismo anđeli" nisam uspeo da se otarasim, a sad sam umetnik srednje generacije koji zbog propalih institucija nigde nema dokaz postojanja

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Uroš Đurić

Kada sam pre nekoliko godina konkurisao za asistenta na Akademiji likovnih umetnosti, studenti su se domunđavali: "Šta će ovaj glumac ovde." Da sam bacio kašiku te godine, nikada ne bi saznali ko sam, započinje za Srpski telegraf razgovor Uroš Đurić, vizuelni umetnik, a povodom izložbe u Galeriji Haos. Lika anđela iz filma "Mi nismo anđeli" nije uspeo da se otarasi pred širom publikom, a to objašnjava trivijalizacijom, kojoj smo podvrgnuti.

SIMULACIJA ŽIVOTA

- Internet je fantastičan ako imate predznanja, ako ne, odvući će vas na sto nebitnih strana i bićete zarobljeni u prilično banalnoj stvarnosti, izbombardovani informacijama bez sadržaja - kaže Đurić. Sada je, kaže, umetnik srednje generacije koji zbog propalih institucija nigde nema dokaz svog postojanja i rada. Za razliku od inostranstva, gde je etablirani umetnik.

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Tekst potpisa

- Matrica socijalističke Jugoslavije bila je zapadnija nego ova u kojoj mi živimo. Imitiramo velike sisteme, simuliramo život, a ovamo se borimo za golu egzistenciju. Ne samo materijalnu, već i za opstanak smisla - ističe Đurić i objašnjava da je nekoliko najjačih ekonomskih sistema zapravo i najveći kulturni centri.

- U ozbiljnim državama veliki privredni sistemi vode računa o kulturi. I kod nas je EPS bio jedan od najvećih kolekcionara. Gde je "Geneks", "Ineks" - pita se Đurić i dodaje da, iako domaći umetnici idu ukorak sa savremenicima, njihov položaj je neuporediv, počev od toga da nemaju gde da skladište dela, a potom ulaze u agoniju kako da ih prodaju i kome. S druge strane, građani su detaljno upoznati sa "herojima" rijalitija i zbivanjima u ovakvim formatima, a te stvari nisu slučajne.

DOK GLEDAMO...

- Suštinu ne možemo da znamo, ali ima veze sa našim međunarodnim položajem i pritiscima da se odreknemo Kosova. Kada se Petar Karađorđević odrekao krune, njegovi potomci nemaju prava da se nazivaju prestolonaslednicima. Tako je i sa Kosovom, kada ga se jednom odreknemo, više ne polažemo pravo na njega - smatra Đurić i dodaje da je veći problem što su nam institucije u kulturi, zdravstvu, socijalnoj sigurnosti u potpunom rasulu.

- Toliko smo se navikli na rasulo da nismo u stanju ni da percipiramo šta je umerena stvarnost jednog prosečnog društva - zaključuje umetnik.