Nigor na Duletovoj sahrani ovo ubacio u grob, pa su počele čudne stvari da se dešavaju!


IZVOR: alo.rs - 09.10.2018 | 11:50


Kad je Dule, nekadašnji član Montenigersa, umro Igor Lazić poznatiji kao Nigor uradio je jednu stvar za koju su mu pojedini rekli da nije smeo.

Foto: printscreen/youtube.com/Balkaninfo

Nigor

- Na Duletovoj sahrani ja sam u grob ubacio naš zajednički CD. Napravio sam glupost, ali odakle sam ja to znao. Ja sam hteo da on sluša taj CD u tom nekom drugom svetu. Ali rekli su mi da ne bi trebalo u grob stavljati stvari od živih ljudi, posebno ne slike. Jedan vidovnjak mi je rekao da smo tada automatski zakopali i sebe i svoje karijere. Onda su se posle dešavale neke čudne stvari - ispričao je Nigor za Balkan Info.

On je napomenuo da je jako čudno što je ceo taj drugi album Montenigersa bio neka vrsta predskazanja.

- Od samog naslova albuma "Allboom" - Sve je puklo. Jedino se jedna pesma za sada nije ostvarila. U jednoj pesmi ima deo koji kaže - Vazda sam isti i na nebu i na pisti, i biću takav dok me neko ne počisti. Onda se to Nebojši nije dopalo jer je to on repovao, pa je prepravio i onda je bilo - Dok me starost ne počisti. Međutim desilo se da ga je neko drugi počistio - ispričao je Nigor.

- Rekao je da i na kraju pesme koja se zove "2028" Nebojša ga pita - Hoćemo li preživeti?

- A ja mu odgovaram - Ne, ne, ti nećeš preživeti. To se obraća kao neki demon. Onda u pesmi "Tako ti je mala moja" koja je parodija "Bijelog dugmeta" kod nas stoji - Ej, stani, stani jadan. I čuje se kočenje i lomljava kola. A Nebojšina devojka koja je poginula sa njim u toj saobraćajnoj nesreći govorila tom liku - Stani jadan, stani ubićeš nas, uspori. Bilo je preživelih koji su to posvedočili. A posebno pesma - Voljeli bi da si tu - koja dobija na značaju tek kad se sve izdešavalo. Stih koji peva Nebojša ide - Srešćemo se na nebu, samo zazviždi, znaćemo da si to ti- ispričao je Nigor.

Podsetimo, popularnog Montenigersa već godinama smrt njegovih najmilijih neumorno proganja. Tragično je preminula ćerka njegovog rođenog brata Gorana, trinaestogodišnja Teodora, a onda su neizmerna bol, tuga, suze i gorčina postali su deo Igorove sumorne svakodnevice. Stričeva miljenica je u večernjim satima na dan Svetog Arhangela Mihaila potpuno zdrava usnula nevinim snom i bez ikakvih simptoma bolesti nije dočekala jutro.

Šok i neverica ponovo su obuzeli njegovo srce još nezalečeno posle pogibije oca Stojana koji je pre godinu i tri meseca nastradao u saobraćajnoj nesreći u Kotoru.

Nigor je i sam vodio životnu bitku kada je oboleo od tumora.