TOMA ZDRAVKOVIĆ JE PLAKAO SAMO ZBOG NJE!


IZVOR: Republika - 31.08.2018 | 14:34


Pesme Tome Zdravkovića pretežno su posvećene ženama u koje je on bio zaljubljen!

Foto: bandicam

Toma Zdravković

 Pevač je voleo Anđelu, Slavicu, Olgicu, Danku, Nadu, ali srce mu je zauvek zarobila samo jedna.

Dok drugi ređaju imena žena koje je Toma Zdravković voleo, glumac Miša Janketić kaže da mu je pevač u trenutku slabosti priznao da je voleo samo jednu i da je ta ljubav bila zabranjena.

- Ljubav njegovog života, kojoj je posvetio sve svoje pesme, vrlo je određena osoba - kaže Janketić. - Neću da otkrijem njeno ime, da je ne kompromitujem. Njoj je posvetio ceo svoj život. Dok je pričao o njoj, često je plakao. On priča, a suze teku. I nisi mogao da ga ne voliš u tom trenutku. Ali ta zabranjena ljubav ga je uništila - otkrio je on.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Његови родитељи, мајка Косара и отац Душан имали су петоро деце. Томислав се родио трећи по реду, у недељу 20. новембра 1938. године када је породица живела у Алексинцу. Пред рат Душан је преселио породицу у родно Печењевце, које се налази у близини Лесковца. Као врло млад је прешао у Лесковац због незапослености. Био је боем, а српски лист „Курир“ га чак назива и првим боемом српске народне музике. Четири пута се женио. Иако је алкохол био највећи непријатељ његовог здравља, до последњег дана је пио. Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савета лекара. Имао је три брата: Александра, Ивана и Новицу, који је такође певач. Имао је и једну сестру, Мирјану. Последњи концерт и јавни наступ имао је у Београду, у ресторану „Амбасадор", маја 1991. године. Тома Здравковић је био човек који би једнога дана био екстремно богат, а већ следећег није имао ни за хлеб и млеко. Верује се да када је умро, није имао пара ни за сахрану, јер је наводно све потрошио на пороке. Преминуо је у понедељак 30. септембра 1991. године у Београду, у 53. години живота. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду. На двадесетогодишњицу смрти у Градском парку у Лесковцу је откривен његов споменик у природној величини, а у селу Печењевце спомен плоча са натписом: „Дао сам вам душу своју...“.У Печењевцу је 2014. године отворен ресторан „Томина прича“. 28. септембра 2016. године одржан је у Београду велики концерт њему у част.Своју певачку каријеру је започео прво у Лесковцу, а затим и у Београду, у кафанама. У почетку је имао врло мало успеха, али је као већ искусан певач дочекао еру масовне производње плоча и касета, те је врхунац своје славе доживео 1980-их. У већини његових песама виолина даје меланхоличну атмосферу. Углавном је текстове за песме сам писао и скоро увек су биле аутобиографске. Реч је о кафанским, љубавним песмама, којима додатни дух даје његов умирујући глас, у којима се углавном говори о неузвраћеним љубавима и патњама. Иза себе је оставио мноштво песама које су и дан данас велики хитови. Неке од најпознатијих су „Да л‘ је могуће“, „Бранка“, „Дотак’о сам дно живота“, „Кафана је моја судбина“, „Проклета недеља“ #tomazdravkovic #beograd #legenda #skadarlija

A post shared by Beogradski Vremeplov (@beogradski_vremeplov_011) on Aug 3, 2018 at 4:16pm PDT

- Voleo je sve žene o kojima je pevao - ispričala je Tomina kuma, pevačica Olivera Katarina. - Bio je savremeni trubadur. Njegova duša bila je satkana od ljubavi. Nosio je ljubav i prema grešniku i prema stradalniku i prema svakom biću na ovom svetu. Tražio je opravdanje, a ne osudu. U očima mu je bila toplina. I neviđena nežnost. I ljubav. Kad gleda, kao da natapa nežnošću i ljubavlju.

Dok je pevao u tuzlanskom hotelu "Bristol", Toma se prvi put ozbiljno zaljubio u vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika. U to vreme, Tuzla mu je postala "mala", pa je zamolio svog prijatelja Dragana Tokovića da mu pomogne da nastupa u Beogradu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

#tomazdravkovic #tuznoleto #indjija #beograd #novisad #live #instagram

A post shared by DJ KINEZ (@dj_kinez) on May 17, 2018 at 12:51pm PDT

- Toković je već bio popularan i više nije hteo da peva u baru na Terazijama, pa me je preporučio kao zamenu - kasnije je ispričao Zdravković. - Imao sam veliku tremu. Tamo su nastupali vrhunski muzičari. Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Ta velika imena podsmevala su mi se dok sam pevao. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela "Balkan", a ona se pojavila tek posle ponoći - kasnije je ispričao Zdravković.

Pošto je uspeo nekako da preboli plavu Slavicu, u njegovo srce ušla je crna Olgica, koju je Toma ubrzo zaprosio. Njihov brak, međutim, nije dugo potrajao. Posle razvoda, Toma je menjao kafane. Pevao je u novosadskom "Putniku", beogradskoj "Topčiderskoj noći" i na Svetom Stefanu.


Tokom boravka na Svetom Stefanu, Zdravković je dobio telegram u kojem piše da je Slavica teško bolesna i da je na samrti. Kako je već imao zakazane nastupe, nije mogao da je vidi poslednji put. Pogođen njenom smrću, Toma stvara "Buket belih ruža", možda najtužniju pesmu u karijeri.

Toma je živeo za trenutak. Na letovanju 1972. u Budvi zaljubio se u mladu Cetinjanku Nadu Radanović. Odmah su se venčali, na Ostrvu cveća, uz pesme Usnije Redžepove i Anđelke Govedarević. Ali, i ovaj brak je vrlo kratko trajao, a krah ljubavne veze bacio je Zdravkovića u očaj. Nastavio je da se opija, iako mu je zdravlje bilo ozbiljno narušeno. Ubrzo odlazi u Ameriku, pa u Kanadu, gde u Torontu upoznaje četvrtu suprugu Gordanu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Toma Zdravković (20.11.1938 - 30.09.1991) Rođen u Aleksincu, ali se ubrzo sa roditeljima seli u Pečenjevce, rodno mesto svoga oca, u okolinii Leskovca. Kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih. U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama. Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su „Da l‘ je moguće“, „Branka“, „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Tužno leto“, „Prokleta nedelja“,"Svirajte noćas samo za nju", itd. Bio je boem. Četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara. Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju. #tomazdravkovic#jugoslavija

A post shared by JUGOSLAVIJA (YUGOSLAVIA) (@jugoslavija.sfrj) on Sep 29, 2016 at 10:42pm PDT

Jednom prilikom, Toma je izjavio da ga je ljubav uvek pokretala, pogotovo ona nesrećna. Neprekidno je tražio srodnu dušu koja će da razume njegova tanana osećanja.

Njegove ljubavne priče se i dan danas prepričavaju, a pesme su i dalje popularne i među mlađim generacijama.