MISLILA JE DA NEĆE PREŽIVETI NJEGOVU SMRT! Milica Pavlović do poslednjeg trenutka bila sa dedom u bolnici: Čuo me je...
IZVOR: Republika/B. P. M. - 04.10.2023 | 21:15
Popularna pevačica otvorila dušu o prvom bolnom trenutku u životu!
Milica Pavlović nikada nije krila ljubav prema baki i deki što je i ocu otvoreno rekla kada je odlučila da se vrati u selo nadomak Leskovca kako bi bila sa njima. Oni su bili njeni psihološki otac i majka. Deda je bio taj koji je bodrio u svemu, a baka je bila zadužena za brigu o Milici da izrasta u zdravu devojčicu, a vodila je računa i da uvek lepo izgleda pa joj oblačila i najlepše haljinice.
Po povratku iz Švajcarske, Milica se nije odvajala od bake i deke sve dok se nije preselila u Beograd, ali i tada je, kako sama kaže, umela samo na par sati da dođe kod njih, da ih obiđe i da se vrati nazad zbog obaveza.
Foto: youtube.com/AmiG Show
- Kada sam počela da se bavim ovim poslom veoma aktivno, verujte mi da sam znala da odem samo na jedno veče, da dva sata provedem sa njima i da se vratim za Beograd. Ta snaga koju su mi to dvoje ljudi davali je snaga da sam mogla da pomerim svet ispred sebe. Kada dođem posle problema, muka, poteškoća i samo pogledam u njihove oči koje mi bezuslovno veruju, a ja sam naučena da ne smem da lažem, dođem i kažem: "Jao deda, ovo ili ono", on me ne pita šta kako, sasluša me i kaže: "Ma ti sve možeš, ti si rođena za ovo". Uvek mi je govorio: "Glava gore, ruke nazad, ispravi se i samo hrabro". I to sam pokupila od njega, kada mi je najteže u životu, kad imam mnogo problema, kada mislim da nešto ne mogu ja znam koliko su svega u mene uložili to dvoje ljudi, ja samo podignem glavu i stvarno onako čistog srca i poštenjem idem kroz život i u ovaj posao - kaže ponosno Milica gostujući na Blic televiziji.
Dok je deka Vladimir učio Milicu da ide uzdignute glave, baka Rada je bila ta koja je učila da uvek bude lepa i lepo obučena devojčica. Međutim 2020. godina je bila bolna za Milicu, deka se razboleo i napustio nju i baku.
- Šta je život, a verujte mi, do poslednjeg daha njihovog sam se borila za oboje. Poslednje noći života i deke i bake sam bila sa njima, uz njihovu postelju. Nisam želela ni na onaj svet da odu a da ne vide da se borim za njih do kraja. Uh, baš sam to teško podnela, nisam još to prebolela ali sam prihvatila - kaže Milica uzdišući.
Iako je deda Vladimir već imao godina Milica nije očekivala da će ostati bez njega jer se sve desilo nekako iznenada.
Foto: printscreen/youtube.com
- Deka je jednostavno, da se izrazim tako, samo pao u krevet, kako je meni komšija rekao. To jutro me je zvao, a ja sam bila na snimanju serije "Pevačica", reditelja Gage Antonijevića, gde sam imala glavnu ulogu. Standardno sam bila, javiću se ja kasnije, ali meni je tri puta zvonio telefon i onda moj bjuti sektor koji je bio tu, koji znaju koliko sam vezana za baku i deku samo mi je prišao i rekao da nešto nije okej: "Baka, deka, stalno zvoni". Izašla sam napolje, javila se, komšija je bio na telefonu rekla sam: "Gde je deda, daj mi dedu na telefon", a on kaže: "Znaš šta miko, ne znam šta da ti kažem, neće ni da priča, stao je i sa pričom, odbija, da li možeš ti da dođeš?". A uvek kada su bili bolešljivi ja se spakujem i dođem i samo sam pitala komšiju: "Milane koliko je ozbiljno?", a on mi je rekao: "Baš je ozbiljno". Pozvala sam tetku koja radi u Domu zdravlja "Stari Grad" ovde u Beogradu i pitala je da li može ona da ode jer je mene sramota, 200 ljudi je na setu i ne znam kako da prekinem, ja ću otići ujutru, tražiću slobodan dan, razumeće me, ali samo da ode da vidi svojim očima i da mi kaže kada bude videla o čemu se radi. Tetka je mene slagala, rekla je da je sve pod kontrolom. Pitala me je koliko imam još snimajućih dana, rekla mi je da odradim to i: "Nemoj da se brineš, ja sam tu, sve je super, samo ti snimaj". Videla je da je deda loše, ali mislim da se i ona potajno nadala da će mu biit bolje, ali slagala me je, zbog čega mi je trebalo dosta vremena da joj oprostim - kaže Milica ne skrivajući emocije.
A nije ih krila ni dok je snimala kao ni brigu o svojim najbližima. Završila je snimanje i uputila se u Gornji Bunibrod.
- I onda, sećam se, taj treći dan mi snimamo, ja kažem Brani koja me je i za ovu emisiju našminkala, moj verni saradnik: "Brano, meni nešto nije ovde okej, ja ne mogu ni da se skoncentrišem, nešto nije ovde u redu, Milan mi izbegava pozive...", taj komšija. Oni su ubrzali snimanje jer su osetili da kod mene nešto nije u redu. Kada sam otišla tetka mi je rekla da su zvali Hitnu pomoć, da nije htele da dođe, rekli su: "To je stariji čovek", meni je pala roletna, kada sam to čula i onda sam ja pozvala i rekla: "Ljudi zar vas nije sramota da vi ne dođete, da...". Ja ne želim da živim u vremenu kada etiketiramo nekoga po godinama, pacijent je pacijent. Oni su meni rekli da ne mogu, da imaju ove i one slučajeve, i prvi put sam u životu iskoristila svoje ime, rekla sam: "Da li je potrebno da kažem da je ovde Milica Pavlović?" i oni su došli. Mi smo dedu odvezli do bolnice. Bilo je i to kovid stanje i sa jednog dela na drugi deo dvorišta, te za ovo je odeljenje, te nije za ovo... On u majici onako, hladno napolju, ja plačem pored njega, on jedva diše u onim kolicima... Samo je gledao u mene i tražio gde sam ja - prisetila se Milica bolnog trenutka.
Foto: Printskrin/RTV PINK
Drugarica koja radi u bolnici je pozvala da uđe kod deke kada se Milica zapravo i oprostila sa njim.
- To je sve trajalo čitavu večnost, smestili su ga na neko odeljenje, sada ne mogu da se setim koje i on je prestao da govori. Jedna od mojih drugarica radi u toj bolnici, Marijana i kaže mi: "Hoćeš ti deda Lacka da vidiš?", tako su ga zvali, ja kažem: "Naravno da hoću, ali neće me pustiti", kaže ona: "Ma pustićemo te, staviš masku, staviš sve..." Skoro sam videla Marijanu i rekla mi je da i dan danas prepričavaju tu scenu mog opraštanja sa dedom. Iskreno bilo je strašno ja sam prvi put u životu videla osobu sa zamućenim pogeldom, niakda se nisam susrela sa tim. Ma koliko godina da je on imao, to je neko vaš, i sećam se da je u hodniku plakao i lekar i sestre i u tom momentu gde je osobi pogled upućen negde gore, kaže Marijana: "Ja se sećam stojim na vratima i deda Lacko koji širi ruke i gleda na gore". On je čuo mene i raširio ruke. Jao, ja sam mislila da ću tada umreti. Ja sam samo legla na njegove grudi i onda me je lekar molio da izađem i rekla sam mu samo ono iza čega stojim i dan danas: "Hvala ti deda za sve što si uradio za mene, hvala što si se broio, hvala ti što sve što danas znam, znam zahvaljujući tebi i baki i nemoj da brineš, zapamtiće svi tvoju Milicu kao unuku Vladimira Pavlovića i Rade Pavlović. Nikada vas neću obrukati i nikada vas neću razočarati i tek ćemo velike stvari stvarati zajedno jer ja znam da su oni tu - sa očima punim suza govori Milica Pavlović.
Gubitak deke je bio prvi bolni momenat u životu. Ubrzo se i baka razbolela, dobila Alchajmera koji dovodi do demencije pa je bilo trenutaka kada svoju unuku više nije prepoznavala. Vraćalo bi joj se sećanje sve do jednog trenutka.