DRŽAVO, MENJAJ OVO: Inicijativa Republike i Srpskog telegrafa: Neka uče srpski đaci gde su ginuli junaci!


IZVOR: Republika/K.B. - 10.04.2024 | 20:00


O 108 poginulih heroja s Košara u udžbenicima istorije za osmi razred tek od 54 do 103 reči, zavisno od izdavača

Foto: Privatna arhiva
DRŽAVO, MENJAJ OVO: Inicijativa Republike i Srpskog telegrafa: Neka uče srpski đaci gde su ginuli junaci!

Bitka na Košarama, kada je natčovečanskim naporima i uz velike žrtve zaustavljen pohod terorista i NATO na SRJ, a za šta je 108 mladića dalo život (prosečna starost 25 godina), u udžbenicima istorije za osmi razred osnovne škole zaslužila je tek između 54 i 103 reči, zavisno od izdavača. Manje reči nego palih heroja...

Foto: Privatna arhiva

Tokom bitke na Košarama stradalo je 108 vojnika

- Bitka na Košarama je vođena od 9. aprila do 10. juna na granici Srbije i Albanije. Vojska SR Jugoslavije suprotstavila se albanskoj oslobodilačkoj vojsci Kosova, kojoj su pomagale trupe NATO i vojske Albanije. U bici kojom je jugoslovenska vojska sprečila kopnenu invaziju albanskih snaga na teritoriju Srbije poginulo je 108 vojnika Vojske Jugoslavije - piše u udžbeniku (izdavač "Bigz"), koji su pisali Uroš Milivojević, Zoran Pavlović i Vesna Lučić, a u kom je, doduše, prikazana i fotografija spomenika heroju Tiboru Cerni.

U udžbeniku drugog izdavača (Zavod za udžbenike), bitka na Košarama i herojski podvig 108 mladića zaslužili su 103 reči. Prostim navođenjem, ni svako od stradalih junaka nije dobio reč.
Tako čuvena rečenica "Ubacite u bukvare ljutu bitku za Košare, neka znaju srpski đaci gde su ginuli junaci" ostaje, zapravo, samo grafit na beogradskim zgradama.
U jednom trenutku, početkom 2021, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je da udžbenike iz srpskog, geografije, ali i istorije, piše država. U Skupštini su 2023. usvojene izmene i dopune Zakona o udžbenicima, koje obuhvataju i kreiranje nacionalne čitanke, a koja će obuhvatiti program iz nekoliko predmeta, uključujući i istoriju.

Međutim, dok ne bude gotova ova knjiga, učenici osnovnih škola o jednoj od najsvetlijih bitki srpske moderne istorije uče na nivou zanimljivosti.

Foto: Tamjug/Vladimir Pori

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da "naša istorija, koja je vezana za našu bližu prošlost, uključujući i Jasenovac i Košare, nije dovoljno približena našim učenicima na način koji će negovati sećanje i znanje iz naših istorijskih oblasti, ali da će nacionalna čitanka, koju je predložio predsednik Vučić, ispraviti tu nepravdu".

Ministarka dodatno objašnjava (širi odgovor dole):
- Na inicijativu predsednika Vučića ušli smo u proces pripreme nacionalnih čitanki, koje su nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja u nastavi na srpskom jeziku. Obuhvata srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju i geografiju, likovnu i muzičku kulturu. U nacionalnim čitankama predviđeno je da se nađu dodatni materijali koji bi uticali na razvijanje nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i osećanju pripadnosti Republici Srbiji, ali i poštovanje negovanja srpskog jezika i tradicije.

Iz Zavoda za udžbenike preneli su pojašnjenje Nebojše Jovanovića, urednika za istoriju u ovoj instituciji, a koji je objasnio kako se došlo do pomenute situacije:

- Naime, imali smo detaljniji opis bitke na Košarama (1999), ali nam je komisija iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koja je odobravala udžbenik, skratila tekst i uobličila ga onako kako je napisan u udžbeniku. Izrada rukopisa za nacionalnu čitanku je u toku, nakon realizacije projekta javnost će biti obaveštena o svim detaljima.
Pitanja su poslata i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, ali odgovori nisu stigli do zaključenja broja. 
NAREDNIH DANA SRPSKI TELEGRAF I REPUBLIKA NASTAVIĆE DA SE BAVE OVOM PRIČOM. ODUSTATI NEĆEMO DOK SE NEPRAVDA NE ISPRAVI


Milićević: Država ima ekskluzivno
pravo da određuje sadržaj udžbenika

Đorđe Milićević, bivši vršilac dužnosti ministra prosvete (nakon ostavke Branka Ružića posle tragedije u "Ribnikaru"), danas inicijalno zadužen za oblast dijaspore, kaže da je važno da svako pročita o istoriji našeg naroda.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Ministar zadužen za dijasporu Đorđe Milićević

- Naravno da nije dobro 54 ili 103 reči, ali ne treba meriti po rečima. Treba napraviti univerzalan pristup. Postoji ekskluzivno pravo da država određuje sadržaj i uređuje neke udžbenike poput jezika, istorije, kulture, a kad govorimo o tržištu, ko će da štampa, to je drugo pitanje - navodi Milićević. 

Lazarević: Da ih bude stid
pred senima naših junaka!

General Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa i Treće armije VJ u vreme ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji, kaže da je ovo neviđena sramota i bruka.

Foto: Tanjug

General Vladimir Lazarević

- Postoje verovatno specijalizovana tela Ministarstva prosvete koja se bave izdavanjem udžbenika, da neko da dozvolu tom izdavaču da pravi takvu lakrdiju... To je zamajavanje, a te gluposti čitaju naša deca. Borbe na Košarama od 67 dana jesu naši Termopili, kao i borbe na Paštriku. Francuski pisac Patrik Beson poredio je našu odbranu s odbranom Termopila, pa gde su ti prosvetni ili kakvi god radnici da pročitaju ovog Francuza ako neće to što mi živi učesnici kažemo. Treba da ih je stid pred senima naših junaka - poručio je Lazarević.

Selaković: Mora državna izdavačka kuća

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković za naš list navodi da je ovo dodatni razlog da knjige predmeta koji se smatraju nacionalnim disciplinama treba da radi samo državna izdavačka kuća.

Foto: Tanjug/ RADE PRELIĆ

Ministar Nikola Selaković

- Ili da postoji jedno izdanje bez obzira na to gde bude štampano - naveo je naš sagovornik.

Odgovor Ministarstva prosvete: 

- Obrazovni proces čini jedinstvo planova nastave i učenja za svaki razred, udžbenika, koji su nastavno sredstvo, i nastavnika koji je ključan za nastavni proces i dostizanja određenog nivoa znanja i kompetencija učenika. Znači, kada govorimo o nastavnom procesu i nastavnim jedinicama i onome što daci uče, ne treba ih svoditi samo na sadržaje u udžbenicima. Sistem obrazovanja je koncipiran tako da se kod učenika razvijaju međupredmetne kompetencije, što znači da se različite teme i sadržaji obrađuje kroz nastavne jedinice različitih obaveznih predmeta (istorija, srpski jezik, …), obaveznih izbornih programa (građansko vaspitanje), ali fakultativne aktivnosti i projekte.

Takođe,  nastavne jedinice moraju biti prilagođene uzrastu učenika kako bi se dostigli željeni ishodi njihovog obrazovanja. Zato su programima nastave i učenja predmeta Istorija za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i za odgovarajuće razrede gimnazije i stručnih škola, zastupljeni su ishodi i sadržaji u vezi sa ratnim sukobima na prostorima bivše Jugoslavije, a time i bitka na Košarama. Ova tema može biti predmet obrade i na časovima srpskog, jezika, građanskog vaspitanja...- navodi se u odgovoru. 
Takođe, podseća se da su na inicijativu predsednika države ušli u proces pripreme Nacionalnih čitanki. 

-  Obuhvata srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju i geografiju, likovnu i muzičku kulturu. Predviđene su četiri čitanke u zavisnosti od razreda. Prvi i drugi razred osnovne škole dobice jednu, treći i četvrti razred drugu čitanku. A posebne čitanke bile bi za učenike od petog do osmog razreda, kao i za srednjoškolce. U nacionalnim čitankama predviđeno je da se nađu dodatni materijali koji bi uticali na razvijanje nacionalnog identiteta, nacionalne svesti i osećanju pripadnosti Republici Srbiji, ali i  poštovanje negovanja srpskog jezika i tradicije.