Jedan od tri najuticajnija Hrvata upozorava: Vučićeva Srbija napreduje krupnim koracima!

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

On je, naime, u intervjuu za "Globus" rekao da se primećuje da se šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i dalje trudi da dođe do takvog kompromisa uprkos svim komplikacijama, a da se Angela Merkel zajedno s premijerom Plenkovićem prilično jasno usprotivila.

"U nekim bi drugim vremenima takav stav nemačke kancelarke bio dovoljan za zaustavljanje nepoželjnih inicijativa.

Ali, Merkel više nije najjača figura u Evropi. U narednom razdoblju će možda više energije morati da uloži u težnje za vlastitim političkim opstankom nego na zaustavljanje ambicija ojačanog Vučića, glavnog aktera mogućeg “istorijskog dogovora” i promotera balkanske verzije neliberalne demokratije.

Paradoksalno, jedan od ključnih međunarodnih zaštitnika Vučića je i sama Angela Merkel, na koju su donedavno gledali kao na svojevrsni stub liberalne demokratije u Evropi i svetu. Upravo nas taj paradoks upućuje na ono bitno, a to je da se karte na međunarodnoj sceni, pa i na jugoistoku Evrope, ponovo mešaju.

Naime, priču o dogovorenoj podeli Kosova i razmeni teritorija možemo posmatrati kroz razne dimenzije. Na jednoj strani su novinski izveštaji o izgledima za kompromis i diplomatska saga o borbama između njegovih pristalica i protivnika. Druga dimenzija su razni supstancijalni argumenti za i protiv takve politike, koji se uglavnom svode na procenu rizika eventualnog dogovora Vučić-Tači za istrajnost Makedonije ili Bosne i Hercegovine. No, ako se upustimo u malo dublju analizu, moći ćemo kroz ovaj slučaj da primetimo još jednu dimenziju, a ona se odnosi na značajniju promenu u odnosima snaga glavnih međunarodnih aktera te na nijansiranje njihovog opšteg pristupa jugoistočnoj Evropi. U tom kontekstu treba posmatrati Vučićeve poteze i njegov govor u Kosovskoj Mitrovici, ali i uopšte razvoj srpske državne politike. Ona se prilagođava novim okolnostima, ali u suštini ostaje na tragu Načertanija Ilije Garašanina iz XIX veka.

Foto: Tanjug/AP

Angela Merkel

Ali, krenimo redom. Pre nešto manje od trideset godina Evropa je doživela tektonsku promenu svoje sigurnosne arhitekture padom Berlinskog zida, komunističkih diktatura i Varšavskog pakta. Demokratski i slobodarski talas otvorio je prostor za građanske slobode i slobodna tržišta, ali i za nacionalne emancipacije. Tako je to razumeo i Franjo Tuđman, koji je u samim Izvorišnim osnovama Ustava ugradio da se istorijsko pravo hrvatskog naroda na punu državnu suverenost odrazi i “…na istorijskoj prekretnici odbacivanja komunističkog sistema i promena međunarodnog poretka u Evropi…”.

Foto: pixabay.co

Europe whole and free bio je vodeći princip tog novog uređenja koji je zamenio podelu starog kontinenta baziranu na interesnim sferama, shodno dogovoru s Jalte. U takvoj novoj, slobodnoj i ujedinjenoj Evropi bilo je onda i mesta za nove države koje su nastale raspadom višenacionalnih tvorevina, a koje su prihvatile zapadni demokratski model i tržišnu privredu. S tom idejom su u NATO i Evropsku uniju ušle Estonija, Latvija, Litva, Češka, Slovačka i Slovenija. Na samom kraju tog razdoblja, u kojem je još donekle vredeo princip slobodne i ujedinjene Evrope bez interesnih sfera, pridružila se i Hrvatska.

Međutim, još za vreme naših pristupnih pregovora, ali posebno nakon njih, načelo Europe whole and free je kao temeljna okosnica uređenja posthladnoratovske Evrope dobilo ozbiljnu ideološku konkurenciju u obliku tzv. neliberalnih demokratija i njihovog principa restauracije interesnih sfera na granicama bivših višenacionalnih država, odnosno imperija. Takva restauracija nije značila doslovni povratak u prošlost i ponovnu uspostavu, na primer, Sovjetskog Saveza ili Otomanskog Carstva. Međutim, ona je značila definisanje sfera uticaja na tim područjima s presudnim autoritetom Moskve ili Ankare u reguliranju odnosa u državama unutar sfere, kao i njihova odnosa prema trećim silama"...