KAKO JE SPREMAN SVILEN GAJTAN ZA SRBIJU: Naša zemlja uspešno izbegava dobro osmišljenu zamku
IZVOR: NATAŠA JOVANOVIĆ - 30.10.2025 | 20:00
U kojoj su vezi "kaznena misija", koju Evropski parlament planira, naoružavanje lažne države i blokaderi nominovani za zlokobnu nagradu "Saharov"
Kaznena misija zadužena za istragu rada bezbednosnih službi, policije, pravosuđa i obrazovanja koju je predložio Evropski parlament u svojoj rezoluciji nož je u leđa Srbiji i svojevrsna poruka studentima da za konačan obračun s nacionalnom političkom scenom uvek mogu da računaju na njihovu pomoć.
Rezolucija, iako nije pravno obavezujući, deo je osmišljene zamke i dokument nosi jasnu poruku: Ukoliko Srbija ostane verna svojoj politici očuvanja vitalnih nacionalnih interesa, može očekivati do sada neviđene pritiske. Jedan od njih su i sankcije na koje EP poziva "protiv visokopozicioniranih funkcionera zbog kršenja ljudskih prava".
Foto: Tanjug/AP Pascal Bastien
A da ne bi bilo zablude šta se tačno podrazumeva pod kršenjem ljudskih prava, Evropski parlament je ponudio objašnjenje delegiranjem srpskih studenata za nagradu "Saharov", koja se dodeljuje za doprinos ljudskim pravima i slobodi mišljenja. Na listi nagrađenih laureata se, pored ostalih, nalaze Adem Demaći i ukrajinski narod. Dakle, tom logikom, svako ko ne podržava nasilne proteste u Srbiji, koordinisane iz Londona i Brisela, može biti predmet sankcija EU.
Foto: ATA Images
USKLAĐIVANJE
Tragom ove rezolucije EP, Jasmina Andrić, stručnjak za bezbednost, kaže da cilj ovih dokumenata nije samo formalno izražavanje stava već kreiranje institucionalnog pritiska s namerom da Srbija promeni svoj strateški kurs.
- Rezolucije često naglašavaju potrebu da se naša zemlja uskladi s politikama EU i NATO, što u praksi ograničava našu stratešku autonomiju. Ovaj pristup je deo šireg koncepta, gde se region kroz politički, ekonomski i vojni pritisak vezuje za zapadne interese, a istovremeno zanemaruju istorijska iskustva i geopolitičke realnosti Balkana.
Foto: Privatna arhiva
Za Srbiju, uverena je Andrićeva, to predstavlja ozbiljan izazov da bi očuvala sopstveni suverenitet i nezavisnu spoljnopolitičku poziciju.
Pomenuta rezolucija, sagledana u širem regionalnom okviru, dobija na dodatnoj težini. Veza između ultimatuma koji stižu iz EP i prenaoružavanja naše južne pokrajine uz pomoć Ankare nisu stvar slučajnosti već, kako ocenjuje Andrićeva, pažljivo planirana strategija Zapada i njegovih saveznika.
- Države poput Turske koriste ovu priliku da, pored Rusije, Amerike i EU, prošire svoj uticaj na Balkanu. Turska je posebno aktivna u isporuci dronova jer laka i fleksibilna vojna tehnika omogućava brzu i mobilnu kontrolu teritorije, bez potrebe za velikim konvencionalnim snagama - ocenjuje naša sagovornica.
Foto: kryeministri.rks-gov.net
Iako Srbija poseduje teško naoružanje i savremene sisteme odbrane, dronovi i laka vojna oprema, smatra ona, predstavljaju novi tip izazova jer menjaju dinamiku potencijalnog sukoba i otvaraju prostor za geopolitički uticaj različitih globalnih igrača.
Ako dronovskom naoružavanju lažne države dodamo i novoformirane regionalne vojne saveze, onda dolazimo do onoga što analitičari nazivaju sistemom anakonde.
Sužavanje manevarskog prostora Srbije na spoljnom planu duboko je uvezano s unutrašnjom krizom izazvanom tzv. studentskim protestima. Kombinacija pritisaka i kriza, uverena je Andrićeva, funkcioniše u sinergiji.
"Spoljašnji pritisci - rezolucije, vojne pretnje, ekonomski zahtevi - često eskaliraju unutrašnju političku polarizaciju i destabilizuju društvo, oslabljujući vladajuće strukture. Istovremeno, unutrašnje slabosti omogućavaju stranim akterima da pojačaju svoj uticaj. Teško je posmatrati ove procese odvojeno, oni se međusobno nadopunjuju, stvarajući trajni osećaj strateškog pritiska na Srbiju."
Cilj je jasan, kaže naša sagovornica, ili da se vlast opredeli za okretanje leđa Rusiji i krene ka NATO ili da se vlast promeni.
- Bar smo mi u Srbiji svedoci kako se Zapad obračunava s neposlušnim vlastima.
Opasan savez Tirane, Ankare, Zagreba, Ljubljane i Prištine
Foto: Tanjug/AP Leon Neal/Hina Mario Strmoti/Sta Botjan Podlogar/Markus Schreiber, Profimedia Armend Nimani Afp Profimedia
Posebno, upozorava Andrićeva, zabrinjava savez između Albanije, Hrvatske, Slovenije, Turske i prištinskog rukovodstva:
- Ovaj savez nije samo formalna saradnja, on stvara strateški pritisak kroz kombinaciju političkih, vojnih i logističkih mehanizama.
POLARIZACIJA
Na pitanje da li se 1. novembar i planirane akcije studenata i opozicije mogu dovesti u vezu s povećanom aktivnošću međunarodnih i regionalnih aktera, Andrićeva ne ostavlja prostor sumnji. Prema njenom mišljenju, pritisci pred ključne političke datume mogu se tumačiti kao planirana strategija slabljenja aktuelne vlasti i pripreme terena za dolazak nekog drugog.
- Ovakve akcije kombinuju političke, medijske i ekonomske pritiske kako bi se destabilizovala država, ne kroz otvoreni sukob, već kroz postepeno slabljenje autoriteta i društvene polarizacije.
Suočena s ovakvim pritiscima, Srbija, zaključuje naša sagovornica, mora da balansira između očuvanja suvereniteta i pragmatične spoljne politike, dok istovremeno štiti nacionalne interese i strateški kurs.