OBIŠLI SMO TUNEL KOJI VUČIĆ NAZIVA NOĆNOM MOROM: "Ubi me Munjino brdo"


IZVOR: Biljana BOJIĆ - 04.01.2024 | 20:00


Geologija terena je takva da ovih 2,8 kilometara predstavljaju pravi pakao za izvođače radova

Foto: ST/B. Jovanović
OBIŠLI SMO TUNEL KOJI VUČIĆ NAZIVA NOĆNOM MOROM: "Ubi me Munjino brdo"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspešno odoleva pritiscima najvećih centara moći na planeti u vezi s Kosovom i Metohijom, uslovljavanjima oko evropskih integracija, napadima opozicije... Ozbiljnu glavobolju mu, međutim, zadaje Munjino brdo, tunel koji naziva svojom noćnom morom i za koji je pre nekoliko dana, obilazeći Fruškogorski koridor, dvaput ponovio: "Ubi me Munjino brdo."


Iriški venac na Fruškogorskom koridoru biće najduži tunel u Srbiji (3,5 km), ali je Munjino brdo (2,8 km) najzahtevniji građevinski poduhvat. Nalazi se na auto-putu Miloš Veliki, deo je deonice Preljina-Požega, dužine 30,9 km, koja prolazi kroz brdovit teren, zbog čega trećina puta mora da bude u mostovima i tunelima.


- Auto-put do Požege je najteži deo auto-puta zbog tunela Munjino brdo i Laz, koji će biti drugi i treći po veličini iza fuškogorskog tunela, dakle više od tri kilometra dužine teških tunela - kazao je predsednik. POGLEDAJ GALERIJU

 

IZA PETLJE


Ekipa Srpskog telegrafa i Republike otišla je na lice mesta i obišla radove na Munjinom brdu. Kineski izvođači uveravaju da nema razloga za brigu jer će posao biti završen uskoro, a kašnjenje (tunel je trebalo da bude gotov prošle godine) pravdaju nepredvidivim prirodnim okolnostima.


Kad se krene iz pravca Čačka, prvi tunel je u mestu Pakovraće-Laz (2.843 m), koji prolazi kroz planinu Jelicu i izlazi u mestu Rtari. Posle osam kilometara ulazi se u tunel Munjino brdo (2.756 m), neposredno iza planirane petlje Lučani, čiji je izlaz u mestu Prilipac u opštini Požega. Oba tunela su sa po dve trake za svaki smer kretanja vozila. I grade se po novoj austrijskoj tunelskoj metodi (NATM). Investitor projekta je JP "Putevi Srbije", a radove izvodi kineska firma "China Communications Construction Company", zajedno s domaćim podizvođačima.


Vučić je kazao da je u načelu zadovoljan kad je u pitanju rad kineskih kompanija na infrastrukturnim projektima u Srbiji:


- Vreme je postalo faktor i tehnologija se pomera, Kinezi pokazuju dominaciju, napreduju neverovatnom brzinom, ali imamo problema na Munjinom brdu. Ima dosta problema zbog stena i vode. 
Objasnio je da je to najvažniji put koji obuhvata 20 kilometara između Pakovraća i Požege, velika stvar za centralnu Srbiju, ključna deonica.
On je, na pitanje kada će to biti završeno, dobio odgovor - krajem juna.


BIĆE DOBRO


Direktor JP "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak kaže za Srpski telegraf da su se radovi iskomplikovali zbog nepredviđenih prirodnih okolnosti.


- Problem je geologija. Kad se radi tunel, jednostavnije je kad se naiđe na stene, to se onda minira. Ide brzo. Ovde to, međutim, nije slučaj. Naišli su na loš, rastresit materijal. I onda se bušenje radi, kako se to kaže, ručno, dakle ručno bagerima. Ali ni to nije sve. Zemlja se obrušava, izbija i voda... Stavlja se onda cement. Sve je to komplikovanije i sporije. A predsednik Vučić uvek želi da se posao što pre završi. I insistira da se posao uradi dobro. Tako će i biti! Uprkos nevoljama na terenu, radovi se izvode punom parom i posao će biti okončan do sredine godine - obećava Drobnjak. 

 

Drobnjak: Nema miniranja, sve mora da se radi ručno

Vesić: Sada se kopa 4,8 metara dnevno

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić priča za Srpski telegraf da je predsednik Vučić zabrinut zato što je tunel Munjino brdo trebalo da bude završen još prošle godine.


- Rokovi su pomerani. Bilo je tu subjektivnih i objektivnih razloga, ali sada zaista ne mogu da zamerim ništa kineskoj kompaniji. Kad su počeli da iskopavaju Munjino brdo, naišli su na geologiju koja nikad nije viđena. To kažu profesori s Rudarsko-geološkog fakulteta. Kopa se s četiri strane i, verovali ili ne, u jednom periodu, što je trajalo nekoliko meseci, kopali su 0,8 metara ili po 20 cm na svakoj od četiri strane. Bilo je dosta komplikovano puno podzemnih voda i kada se iskopa, zemlja se obruši. Dobro je da su to savladali i već u decembru uspeli da iskopaju 120 metara. Sada kopaju 4,8 metara dnevno, znači 1,2 metra po iskopu. Tako da će do juna završiti kopanje tunela. I onda sledi opremanje. Očekujemo da u septembru bude završena kompletna deonica do Požege kako bi u oktobru bila puštena u saobraćaj. 


Vesić dodaje da je Laz već probijen i da će u maju biti kompletno opremljen: 
- Nama je jako važno da stignemo po Požege iz nekoliko razloga. Iz Požege kreću dva auto-puta. Ka Crnoj Gori i ka Višegradu.


 

Kinezi: Pojačali smo broj radnika i mašina, tunel spreman za saobraćaj krajem godine

Na terenu, u šta se juče uverila ekipa našeg lista, radi se punom parom. Kako su nam kazali radnici, od sedam do 18 sati traje radni dan, ali neretko ostaju i prekovremeno, nekad i do 22 časa, jer im je svima u cilju da dobro urade posao i ispoštuju rokove. 


- Zahvaljujem se predsedniku i resornom ministarstvu jer daju značajnu podršku uz veliko strpljenje. Laz smo završili bez problema, ali rad na Munjinom brdu se zakomplikovao zbog geologije. I samo zato nije ostvarena planirana dinamika. Sada pojačavamo broj ljudi i mehanizaciju kako bismo pokušali da izgubljeno vreme nadomestimo. Došli su i ljudi koji su radili Laz. Pomaže njihovo iskustvo. Na Munjinom brdu sad radi 360 radnika - kaže za naš list Shou Jincheng, direktor projekta.


Nikola Miljković, odgovorni inženjer za tunele Laz i Munjino brdo, dodaje da su problemi nastali zbog geologije:


- Naišli smo veoma rastresito zemljište, kao i na podzemne vode. Sve to mora da se sanira, pa tek onda nastavi kopanje. Ti radovi su rizični i neophodan je dodatan oprez da se zemljište ne bi obrušilo na radnike. Otuda napredak radova nije išao planiranim tokom, a uvećani su i troškovi. Ostalo je da se iskopa još 1.305 metara. S povećanim ljudskim i tehnološkim resursima trebalo bi da se tunel probije krajem juna, početkom jula. Opremanje bi trebalo da bude završeno do septembra, a puštanje za saobraćaj krajem godine.

 

Materijal i tehnologija gradnje 

- rastojanje između Laza i Munjinog brda nije veliko (osam kilometara), ali su u pitanju totalno različite geološke građe stenske mase
- Laz prolazi kroz mešovitu geološku građu sačinjenu od različitih vrsta peščara i lapora
- u iskopu tunela Munjino brdo nailazi se na veoma rastresit materijal koji, kada dođe u kontakt s vodom, prelazi u gotovo tečno stanje. To su škriljci, manje ili potpuno degradirani i najčešće raspoređeni s nepravilnom orijentacijom u odnosu na osu tunela, što dodatno otežava posao