DOKUMENTI SAVEZNE VLADE SR JUGOSLAVIJE! Pregovori tokom NATO agresije: Sloba odbio sporazum, mnogo bolji od Kumanovskog!


IZVOR: Republika - 12.06.2022 | 11:14


Helmut Kol i Franc Vranicki 3. maja 1999. ponudili okončanje stravičnih napada Alijanse

Foto: Tanjug/AP
DOKUMENTI SAVEZNE VLADE SR JUGOSLAVIJE! Pregovori tokom NATO agresije: Sloba odbio sporazum, mnogo bolji od Kumanovskog!

Slobodan Milošević nije prihvatio početkom maja 1999. ponudu specijalnih emisara Zapada da bombardovanje naše zemlje bude odmah okončano uz sporazum koji je, kako se pokazalo, bio mnogo bolji od Kumanovskog, potpisanog mesec dana kasnije. U međuvremenu, Miloševićeva želja da rat protiv Alijanse vodi do kraja koštala je Srbiju teških razaranja i velikih žrtava. Sve to, očigledno, moglo je da bude izbegnuto.

Foto: Tanjug/AP

Helmut Kol

Ove informacije, koje se sada prvi put pojavljuju u javnosti, potvrdili su dokumenti do kojih je došao Srpski telegraf. Naime, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Zoran Lilić (Milošević je bio predsednik SRJ) otputovao je 3. maja 1999, u jeku NATO napada, u Bon i Beč. Tamo se sreo s bivšim nemačkim kancelarom Helmutom Kolom i bivšim premijerom Austrije Francom Vranickim. Oni su imali ovlašćenja da mu ponude momentalno obustavljanje agresije i potpisivanje sporazuma. Lilićevi izveštaji, koje je zaveo u arhivi Savezne vlade, uprkos izričitom Miloševićevom naređenju (jasno je i zbog čega) da to ne čini, imaju delovodne brojeve 346/99, 350/99 i 362/99. Bombardovanje je, podsetimo, počelo nedugo nakon kraha pregovora u Rambujeu (Francuska), gde je Srbija, faktički, bila suočena s ultimatumom koji nije mogla da prihvati.

NIJE SLUČAJNO

U prvom dokumentu Lilić upoznaje Miloševića s agendom susreta u Nemačkoj i Austriji 3. i 4. maja. Uz Kola i Vranickog, za kog konstatuje da je i kandidat za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kofija Anana, on se sreo i sa dr Izraelom Zingerom (sekretar Svetskog jevrejskog kongresa), Arijem Livneom i Cviom Barakom, koje naziva našim saveznicima.

Prema saznanjima Srpskog telegrafa, u to vreme, mesec i po nakon početka bombardovanja, postojala je živa diplomatska aktivnost s ciljem okončanja sukoba.

Foto: Tanjug/AP

Srušen most

- Lilić nije slučajno izabran za posrednika. On je važio za razumnog političara, čiji stavovi nisu bili agresivni u odnosu na Zapad i Alijansu, a opet je bio dovoljno blizak Miloševiću da bi ovaj imao poverenja u njega. Lilić je dobio čvrste garancije, koje je mogao da prenese Miloševiću, da će napadi biti odmah privremeno obustavljeni i potom trajno okončani čim se potpiše sporazum između SRJ i NATO - naveo je sagovornik našeg lista, u to vreme visoki funkcioner SPS, koji je molio da mu ne objavljujemo ime jer, kako kaže, sve ovo, makar za javnost, baca potpuno novu sliku na ulogu Miloševića.

Kako smo saznali od dobro upućenih ljudi iz Miloševićevog okruženja u to vreme, predsednik SRJ veoma negativno je reagovao na ponudu koja mu je preneta preko Lilića. Nije čak hteo ni da ga primi kad se ovaj vratio iz Bona i Beča, već je, nakon što mu je Lilić predao pismeni izveštaj, uputio tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića da razgovara s njim. On je, kažu, podlegao pritiscima iz okruženja.

VRAĆANJE IZBEGLICA

A kako se može videti iz dokumenata koje objavljujemo, tačke sporazuma koji nam je ponuđen bile su već na prvi pogled bolje od onih u kasnijem Kumanovskom sporazumu, sklopljenom tek 9. juna. U međuvremenu, naneta nam je ogromna materijalna šteta i izgubljeno je još mnogo života.

Kol i Vranicki, između ostalog, predložili su povratak izbeglica svih nacionalnosti u svoje kuće, uz garancije SRJ, OEBS i UN, kao i prihvatanje misije UN.

Foto: Profimedia

Vojska

U svom izveštaju Miloševiću Lilić nabraja koristi koje bi imala naša strana. Tu su izbegavanje bukvalne okupacije, kako je on naziva, izbegavanje referenduma o otcepljenju KiM, očuvanje suvereniteta i integriteta Srbije i SRJ...

Zoran Lilić dao sve od sebe, ali Milošević je podlegao pritiscima iz okruženja

Trojica uticajnih Jevreja u to vreme radili su za Srbiju

Imao poverenja, ali je ipak bio podozriv

Prema saznanjima do kojih je došao Srpski telegraf, na odluku Slobodana Miloševića da odbije ponudu koja je, prema svemu, bila povoljna, presudno su uticala dva faktora. POGLEDAJ GALERIJU

- On nije bio siguran da mu se nešto ne radi iza leđa. Jeste imao poverenja u Lilića, ali je bio podozriv zato što su Kol i Vranicki, očigledno bez njegovog znanja, uspostavili kontakt s potpredsednikom Savezne vlade - kaže sagovornik koji je u to vreme bio blizak Slobi.

Ističe i da je dosta ljudi iz vrha SPS sugerisalo Miloševiću da ne treba da prihvati nikakav dogovor.

BONUS VIDEO: