NBS DONELA ODLUKU: Kamate podignute na 5,5 odsto!


IZVOR: Republika - 09.02.2023 | 12:32


Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka.

Foto: ST/A. Nalbantjan
NBS DONELA ODLUKU: Kamate podignute na 5,5 odsto!

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,5 odsto. U istoj meri povećana je stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,5 procenata, saopštili su iz Narodne banke Srbije.

To je 11. povećanje referentne kamate od aprila prošle godine, kada je prvi put povećana za 0,50 odsto sa 1 na 1,50 odsto.

U istom iznosu je NBS povećala kamatu i u maju i junu, dok se Izvršni odbor u julu i avgustu odlučio na povećanje od po 0,25 procenata, a potom u septembru za još 0,50 odsto. Usledilo je povećanje u istom iznosu i tri naredna meseca, dok su se u NBS u januaru odlučili da uspore tempo podizanja referentne kamate i uvećaju je za 0,25 odsto.

Povećanje referentne kamatne stope se prenosi i na ostale kamatne stope na tržištu, pa to znači dalje poskupljenje kredita i za privredu i za stanovništvo. Dok na kamatne stope kredita indeksirane u evrima utiče prevashodno politika Evropske ventralne banke koja je prošle nedelje podigla kamatnu stopu, na dinarske kredite utiče kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

- Pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji mogu nastati putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje. Time NBS doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije - naveli su iz NBS.

Izvršni odbor je naveo da su izgledi za rast svetske ekonomije u ovoj godini nešto bolji nego što se donedavno očekivalo, pre svega zahvaljujući znacima popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, kao i napuštanju strategije nulte tolerancije prema virusu korona u Kini. Na slabljenje globalnih troškovnih pritisaka utiče pre svega pad cena u sektoru energetike – smanjenje cene gasa u Evropi i pad svetske cene sirove nafte, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta.

Međutim, Izvršni odbor je istakao da je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da bi snažniji rast Kine verovatno pogurao cene energenata i drugih primarnih proizvoda naviše i time otežao borbu protiv inflacije, koja na globalnom nivou pokazuje znake smirivanja posle višedecenijskog maksimuma. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu još uvek utiču na rast bazne inflacije i, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, u mnogim zemljama usporavaju obaranje inflacije.

Krajem 2022. međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 15,1%, a oko dve trećine doprinosa i dalje je poticalo od cena hrane i energenata, pri čemu se, kao i u drugim zemljama, poslednjih meseci doprinos cena energenata smanjivao, dok je doprinos cena hrane nastavio da raste. I pored usporavanja, proizvođačke i uvozne cene još uvek beleže relativno visoke međugodišnje stope rasta, što utiče na domaću baznu inflaciju, koja se ipak, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, i dalje kreće ispod ukupne inflacije – u decembru je iznosila 10,1% međugodišnje.

Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda i povećanja cena električne energije i gasa za domaćinstva. Nakon toga, u nastavku godine očekuje se smirivanje inflatornih pritisaka, pre svega u drugoj polovini godine, čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja.

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u četvrtom tromesečju iznosio je 0,4%, a na nivou godine ostvarena je stopa rasta od 2,3%. Najveći doprinos rastu u četvrtom tromesečju dali su uslužni sektori, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada. I pored negativnih efekata eksterne tražnje, pozitivan doprinos potekao je i od industrijske proizvodnje, pre svega usled oporavka elektroenergetskog sektora. S druge strane, poljoprivredna proizvodnja bila je manja nego prethodne godine zbog suše, kao i aktivnost u građevinarstvu u uslovima snažnog rasta troškova građevinskog materijala i drugih inputa. Izvršni odbor procenjuje da će niža eksterna tražnja u prvoj polovini ove godine, pre svega iz zone evra, usporiti aktivnost u prerađivačkoj industriji i izvoz, ali da će se oni ubrzati od druge polovine godine, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, kao i globalne geopolitičke situacije u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak odlučila da podigne tri ključne kamatne stope za 50 baznih poena i očekuje da će ih dalje podizati s ciljem da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od 2 odsto. Oni su najavili nastavak restriktivne monetarne politike i dodatno podizanje kamatne stope za još 50 baznih poena u martu i naveli da će potom proceniti da li će nastaviti sa istim trendom. I Američke federalne rezerve (FED) su, takođe, prošle nedelje podigle referentne kamate, ali za 25 baznih poena. Inače, ECB je sa povećanjem stope počela u julu, četiri meseca nakon što je to prvi put uradio FED.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 14. februara.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. marta 2023. godine.