OPREZ! Ako po isteku drugog moratorijuma ne zovete banku, automatski ste pristali NA OVO!


IZVOR: Tanjug, Republika - 26.09.2020 | 08:46


Ko po isteku drugog moratorijuma, zastoja u otplati obaveza prema bankama, ne zatraži od banke neku od posebno ponuđenih opcija automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila, rekao je u izjavi za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.

"To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila", rekao je on.

Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Foto: Ilustracija

"Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i građanima", rekao je Tanjugu Vasić.

Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum.

Prva alterternativa je da ođednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

"To su alternativne mogućnosti na koje treba svako da reaguje spram svojih finansijskih mogućnosti. Uvek je najbolje da postoje opcije za klijente i svako može da izabere ono što mu najviše odgovara", kaže Vasić.

Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.