DEVOJKE, KOGA STE JUTROS PRVO UGLEDALE - MOŽDA JE ON TAJ! Verovanja na SRETENJE: Evo zašto valja zapaliti sveću u crkvi


IZVOR: Republika/D.B. - 15.02.2024 | 11:04


Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju.

Foto: Tanjug/N. JOVANOVIĆ
DEVOJKE, KOGA STE JUTROS PRVO UGLEDALE - MOŽDA JE ON TAJ! Verovanja na SRETENJE: Evo zašto valja zapaliti sveću u crkvi

Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti.

Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju.

Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.

Četrdeset dana po rođenju, Bogorodica donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu. U hramu je ugledaše starac Simeon i udovica Ana, koji u malom Isusu pepoznaše dugo čekanog Mesiju.


Fariseji javiše ovu vest caru Irodu, koji pomisli da je to novi car o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili, pa brzo posla ljude da ubiju Hrista.

Međutim, porodica je predosetila opasnost i po uputstvu anđela uputila se u Misir.

Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu: "Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene",a leto odgovara: "Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi."

Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.

Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.

Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.

Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele.

Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa. Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji - podignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija od 2001. slavi Sretenje kao Dan državnosti.

Praznik Sretenja Gospodnjeg se u katoličkim i protestantskim zemljama naziva Kandelora (od latinskog, Festum candelarum-praznik sveća). U Italiji se Kandelora smatra poslednjim danom zime.

Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša - zime više neće biti, a ako sija sunce - biće još hladnog vremena.

BONUS VIDEO: