JOŠ UVEK IMA ZAROBLJENIH ŽIVOTINJA NA KRČEDINSKOJ ADI! Milenko Plavšić čija je stoka i dalje na pašnjaku: Prioritet mi je da prebacim još pet krava, iscrpljene su


IZVOR: D.B. - 17.01.2024 | 09:56


Nažalost, četiri krave su već uginule, ali se sada pojačanom ishranom pokušava oporaviti preostale stoke.

Foto: ST/Vladimir Lukić
JOŠ UVEK IMA ZAROBLJENIH ŽIVOTINJA NA KRČEDINSKOJ ADI! Milenko Plavšić čija je stoka i dalje na pašnjaku: Prioritet mi je da prebacim još pet krava, iscrpljene su

 

Prošle nedelje, zbog visokog vodostaja Dunava, desila se neobična evakuacija stoke sa Krčedinske ade. Skelom "Vojvodinašuma" prevezeno je oko 100 krava rase podolsko ili sivo-stepsko goveče, koje predstavljaju genetski resurs Srbije.

Stanje na imanju u Kovilju

Milenko Plavšić, vlasnik stada krava i konja, još uvek se suočava sa izazovima oko prevoza svoje stoke na imanje u Kovilju. Zbog polomljene ograde na oborima, konji su izašli napolje i slobodno se kreću pašnjacima, što otežava situaciju.

Foto: ST/Vladimir Lukić

 

 



Briga o iscrpljenim kravama

Plavšić je istakao da je trenutni prioritet evakuacija još pet krava, koje su iscrpljene zbog hladnoće. Nažalost, četiri krave su već uginule, ali se sada pojačanom ishranom pokušava oporaviti preostale stoke.

Stada konja na Krčedinskoj adi

Plavšić poseduje oko 100 konja, domaćih i mešanaca, ali tačan broj je teško utvrditi zbog krađe koja se dešava dok su konji na ispaši na adi. Ovo rečno ostrvo je već desetak godina omiljeno mesto za ispašu stoke različitih vlasnika.



Krčedinska ada - prirodno blago

Krčedinska ada, koja se prostire preko puta Krčedina, jedno je od najvećih prirodnih dunavskih ostrva. Nastala je pomeranjem toka reke na jug, kada je Dunav formirao ostrvo presecajući sopstveni meandar. Sa površinom od 8,8 kvadratnih kilometara, ovo ostrvo menja suvi deo u zavisnosti od visine vodostaja Dunava. Interesantno je da je sa južne strane ade glavni tok Dunava, dok sa severne strane teče stari tok koji se naziva Dunavac.

Ova evakuacija stoke sa Krčedinske ade predstavlja izazov sa kojim se vlasnici stoke suočavaju, ali istovremeno pruža uvid u bogatstvo genetskog resursa Srbije i značaj očuvanja retkih rasa poput podolskog govečeta.

BONUS VIDEO: