NAŠE GORE LIST! Srpska naučnica HARA Amerikom: Treću godinu zaredom na svetskoj listi NJENO ime! (FOTO)


IZVOR: Republika - 22.10.2023 | 20:55


Za Aleksandru ime na pomenutoj listi znači podsetnik na ogroman uloženi trud, “na sve izazove sa kojima su se ona i kolege suočavali, ali i na sve lepe trenutke koje rad u nauci sa sobom nosi."

Foto: Printscreen/https://www.youtube.com/@fondzanaukurepublikesrbije4794
NAŠE GORE LIST! Srpska naučnica HARA Amerikom: Treću godinu zaredom na svetskoj listi NJENO ime! (FOTO)

Profesorka na fakultetu, mama, supruga ali nadasve naučnica. Aleksandra Buha Đorđević je oduvek, kako kaže, volela da uči, da se ističe, a njeno ime je sada već poznato javnosti budući da je na listi najuticajnijih naučnika u svetu, Univerziteta Stenford u SAD. 

Od pre desetak dana po reći put je na pomenutoj listi.

- Izuzetno sam počastvovana što sam već treću godinu za redom prepoznata kao jedna od 2% najuticajnijih naučnika na svetu. Ova lista koju svake godine objavljuje Univerzitet Stanford, predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u svetu nauke i meri doprinos pojedinca nauci - kaže sagovornica 24sedam, ali ipak ističe veliku zahvalnost i priznanje za ovaj uspeh i koleginicama i kolegama iz zemlje i inostranstva sa kojima je imala priliku da sarađujem tokom prethodnih godina. 

- Nauka je dinamična i stalno se razvija, pa je, da biste održali korak, potrebna kontinuirana posvećenost i upornost u onome što radite. Za mene, ova priznanja su podsticaj da nastavim sa istraživanjima, otvorim neka nova polja rada i da se trudim da i u budućnosti doprinesem razvoju nauke u Srbiji i svetu na najbolji mogući način. 

Za Aleksandru ime na pomenutoj listi znači podsetnik na ogroman uloženi trud, “na sve izazove sa kojima su se ona i kolege suočavali, ali i na sve lepe trenutke koje rad u nauci sa sobom nosi." 

Foto: Printscreen/https://www.youtube.com/@TanjugTV

Aleksandra Buha Đorđević

- Takođe, osećam i veliku odgovornost i želela bih da pokušam da budem uzor i inspiracija za buduće generacije naučnika i naučnica u Srbiji - dodala je sagovornica 24sedam. 

Farmaceutski fakultet velika ljubav

Aleksandra je još od 2009.godine predavač na Farmaceutskom fakultetu. 

- Svoju nastavnu i naučnu karijeru počela sam 2009. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu nakon završenih osnovih studija. Specijalizirala sam i doktorirala na istom Fakultetu. Danas radim kao vanredni profesor na Katedri za toksikologiju u okviru koje sprovodimo istraživanja o uticaju različitih hemikalija, sa kojima dolazimo u kontakt tokom čitavog života, na zdravlje ljudi. Naravno, tu je i nastavna aktivnost, te studenti u okviru predmeta koje izvodi Katedra za toksikologiju stiču znanja o osnovnim pojmovima u toksikologiji, toksičnosti različitih hemikalija, od industrijskih pa do onih prirodnih, i naravno upoznaju se sa toksičnim efektima lekova koji se mogu javiti ukoliko se prekorače terapijske doze - pojasnila je ova mlada naučnica.  

Ona je takođe predvodila tim istraživača koji se bavi uticajima smeše toksičnih metala na endokrino zdravlje ljudi. 

- Ono je sprovođeno je u okviru DecodExpo projekta finansiranog od strane Fonda za nauku Rep. Srbije. Tokom ovog istraživanja radili smo na merenju nivoa toksičnih metala u uzorcima krvi opšte populacije Republike Srbije. Iako su nivoi metala koje smo pronašli bili u rangu evropskog proseka, ispitivanje smeše tih metala na animalnom modelu ukazalo nam je na moguće efekte ovih toksikanata na endokrini sistem i to baš u dozama kojima smo izloženi u svakodnevnom životu - navela je naučnica. 

Kako ističe ti rezultati su značajni jer mogu doprineti pooštravanju regulative tamo gde je to potrebno, a sve u cilju postizanja zdravijeg životnog okruženja.  

Sa kojim hemikalijama se bebe ređaju u Srbiji 

Ali tu ne staje, svoje istraživaje proširiće na hemikalije poput bisfenola, ftalata i PFAS hemikalije, sa kojima dolazimo u kontakt pri korišćenju plastike, nelepivog posuđa, kozmetike, itd.  

- Želja nam je da ispitamo nivoe ovih supstanci u našoj populaciji te da pokušamo da utvrdimo kojim to mehanizmima i pri kojim dozama ove hemikalije mogu izazvati toksične efekte na naše endokrino zdravlje. Trenutno, u saradnji sa Ginekološko-akušerskom klinikom Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a u okviru projekta koji finansira National Institute of Environmental Health Sciences, SAD ispitujemo koje su to hemikalije sa kojima se bebe rađaju u našoj zemlji, te da li edukacija trudnica o tome kako mogu smanjiti svoju izloženost hemikalijama tokom trudnoće doprinosi smanjenju nivoa ovih hemikalija kod novorođenčadi. 

Dobitnica brojnih nagrada, predavač na svetskim univerzitetima 

Aleksandrina biografija je izuzetno bogata jer je i dobitnica brojnih nagrada, a autorka je i nekolicine naučnih radova. Ipak neka priznanja su joj posebno dragocena. 

- Jedno od priznanja koje mi je posebno dragoceno je nagrada Centra za istraživanje endokrinih ometača iz Kanade kao priznanje za doprinos ovoj oblasti nauke. Takođe, bila sam privilegovana da budem prva evropska dobitnica projekta Centra za istraživanje uticaja životne sredine na zdravlje ljudi i Univerziteta u Njujorku - ponosno kaže Aleksandra i dodaje da su joj veliku radost pričinila i predavanja koja je držala na na prestižnim evropskim univerzitetima kao što su Univerzitet u Vestminsteru, Univerzitet u Parizu, Univerzitet u Sasariju i Univerzitet u Modeni.  

- Ove prilike za predavanje su bile posebno dragocene jer su mi omogućile da podelim rezultate istraživanja koja su sprovedena u Srbiji sa inostranim kolegama i studentima.  

Član radne grupe za endokrine ometče

Aleksandra je već nekoliko godina sam član Radne grupe za endokrine ometače pri Evropskom udruženju endokrinologa, što je, kako kaže, još jedna prilika da doprinese razvoju nauke u ovoj oblasti. 

Uvek bila đak za primer 

Trud i rad su obeležeili i Aleksandrino osnovno i srednje školovanje, pa je tako  Petu beogradsku gimnaziju završila kao đak generacije i nosilac Vukove diplome. 

- Oduvek sam volela hemiju i matematiku, kasnije i biologiju, pa je Farmaceutski fakultet bio logičan izbor. Tokom studiranja, moja želja je bila da po završetku Fakulteta radim kao farmaceut u apoteci zbog neposrednog kontakta sa pacijentima i važne uloge koju farmaceut ima u zdravstvenom sistemu - iskrena je Aleksandra, koja je pred kraj fakulteta shvatila da ipak želimda nastavim da se dalje usavršavam i istražujem, i to u oblasti toksikologije.  

- Bezgranično sam zahvalna mojoj mentorki, pokojnoj profesorki Vesni Matović koja je svoje znanje nesebično podelila sa mnom, osnažila me i usmerila moj rad. Ne mogu da kažem da sam imala neke velike otežavajuće okolnosti, naravno nije ni sve išlo uvek glatko. Svako ko se odluči da studira doktorske studije, susrešće se sa teškim trenucima, momentima kada se cilj čini jako dalekim, gotovo nedostižnim, ali upravo nas taj put nauči mnogo više nego sam cilj.  

Dan prenatrpan, ali sve uspeva da uskladi 

Aleksandrin radni dan je gotovo uvek ispunjen različitim aktivnostima - od istraživačkog rada i rada sa studentima, preko brojnih sastanaka sa kolegama i saradnicima iz naše zemlje i sveta, do pisanja naučnih radova i recenzija.  

- Moj posao je jako dinamičan i svaki dan je drugačiji od prethodnog. Što se tiče usklađivanja poslovnih i porodičnih obaveza, ne mogu reći da je uvek lako, posebno kada ste žena naučnica, ali uspevam da sebi postavim jasne prioritete, jako sam motivisana i makar za sada, uspevam da pronađem ravnotežu. Takođe, važno je imati razumevanje i podršku porodice, što sam ja, srećom, imala oduvek - iskreno će i sa smeškom sagovornica koja je i mama jednog dečaka.

Odbacila sve i ostala u Srbiji

Iako je imala priliku da se školuje i radi u inostranstvu Aleksandra je odlučila da se naukom bavi u Srbiji, kao i da ovde zasnuje i porodicu. 

- Tokom doktorskih studija bila sam na studijskom boravku na Univerzitetu u Kembridžu. Tada sam dobila ponudu da nakon doktoriranja provedem dve godine na postdoktorskom usavršavanju na jednoj od vodećih istraživačkih institucija u svetu (Medical Research Council u Kembridžu). Ipak, odlučila sam se da ostanem u Srbiji i zasnujem svoju porodicu. Moram reći da se nisam nikada pokajala. Moj naučni rad danas podrazumeva saradnju sa brojnim inostranim istraživačkim institucijama.  

Ona smatra da Srbija ima izuzetno talentovane i posvećene istraživače, ali da put uvek nije lak. 

- Često se suočavamo sa izazovima u pogledu finansiranja, infrastrukture i prilika za međunarodnu saradnju. Neki naučnici uspevaju da ostvare značajne rezultate uprkos ovim izazovima, ali je taj put često trnovit. Mislim da bi naša zemlja trebalo da nastavi i još više intenzivira sve aktivnosti koje se tiču unapređenja naučne zajednice. Značajan korak napred bilo je svakako obrazovanje Fonda za nauku koji je omogućio naučnicima da dobiju značajnija finansijska sredstva za rad i podršku za realizaciju svojih istraživačkih ideja – iskrena je Aleksandra koja ističe da među mladim ljudima u našoj zemlji postoji snažan interes za bavljenje naukom među. 

Lično, volela bi da da značajan doprinos nauci i da inspiriše buduće generacije istraživača da nastave da teže ka novim otkrićima. 

Želela bih da moj rad doprinese boljem razumevanju uticaja koje životna sredina ima na naše zdravlje i podstakne stvaranje zdravijeg životnog i radnog okruženja. Poruka koju bih želela da prenesem mladima u nauci je da budu uporni i radoznali. Svaki korak koji napravimo, bilo da je to uspeh ili neuspeh, pruža nam priliku da rastemo, učimo i pokušamo da učinimo svet u kome živimo, boljim mestom - zaključuje vedra sagovornica.

BONUS VIDEO