PRIVATNI KRUŽOK ODLUČUJE O NOVCU ZA MEDIJSKE KUĆE! Pod pritiskom Zapada u poslednji čas spremljene dodatne izmene Zakona o informisanju


IZVOR: Novosti - 13.10.2023 | 12:16


Savet za štampu imaće glavnu reč tokom raspodele iz budžeta.

Foto: printscreen, ST/N. MANDIĆ
PRIVATNI KRUŽOK ODLUČUJE O NOVCU ZA MEDIJSKE KUĆE! Pod pritiskom Zapada u poslednji čas spremljene dodatne izmene Zakona o informisanju

Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima, koje je sačinila Radna grupa, a s kojim se prvobitno složila i Vlada Srbije, po svemu sudeći neće u tom obliku biti upućeni parlamentu.

Kako saznaju "Novosti", pod pritiskom pojedinih zapadnih partnera preko noći su pripremljene odredbe koje suštinski utiču na sudbinu medija u našoj zemlji. I ovako izmenjeni propisi stići će na sednicu Vlade. 

Naime, kako "Novosti" saznaju, predstavnici zapadnih država tražili su da Savet za štampu ima presudnu ulogu u odlučivanju ko može da dobije novac iz budžeta za finansiranje projekata. Takođe, zahtevali su i sasvim drugačiji izbor članova REM. 

- Međunarodni partneri su tražili da u zakon uđe odredba po kojoj bi Savet za štampu dobio ekskluzivno pravo da bude nadležan za sve medije, uključujući i one koji ne prihvataju njegovu nadležnost - kažu sagovornici "Novosti" i navode da su to zahtevali Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS, Ambasada Kraljevine Norveške i nemačka Fondacija "Konrad Adenauer". 

I u zakonskom predlogu koji je sačinila radna grupa pre nego što su međunarodne organizacije tražile izmene, bila je definisana uloga Saveta za štampu. Ali, prema tom predlogu Savet bi uticao na dobijanje novca iz budžeta za finansiranje projekata, tako što bi uslov za učešće na konkursu bilo da medijska kuća nije prekršila Kodeks novinara, ali samo pod uslovom da priznaje nadležnost Saveta. Međutim, sada se zahteva da ova odredba bude izmenjena tako da Savet za štampu bude nadležan za sve medije i one koji prihvataju, i one koji ne prihvataju njegovu delatnost. 

Zbog čega je sporno ovo telo? Ono, naime, nije državni organ već samoregulatorno telo, a zakonski gledano, u pitanju je privatno udruženje koje je sebi dalo za pravo da tumači Kodeks novinara i izriče opomene onima koji ga, prema njihovoj proceni, krše. Nije jasno definisano pravilo po kojem se postaje član Saveta za štampu, iako bi upravo oni trebalo da odlučuju ko može dobiti novac iz budžeta. U upravi ovog udruženja su Željko Bodrožić, predsednik NUNS, Zoran Sekulić, osnivač agencije FoNet, Stevan Ristić, direktor nedeljnika "Vreme", Marija Obrenović iz kragujevačkog sajta "Pressek" i Živojin Rakočević, prvi čovek UNS. 

Ranije predložena formulacija ostavila bi slobodan prostor onima koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu da, ipak, učestvuju na javnim konkursima. Kako kažu sagovornici našeg lista koji su upoznati sa tim kakve se izmene zahtevaju, u tekstu će se naći član 24 po kojem Savet za štampu, "telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare", postaje nadležan za sve koji bi da konkurišu za državni novac. Drugim rečima, pomenuti uslov za dobijanje novca iz budžeta, potvrda Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara, važiće za sve, a ne samo za one koji ovo udruženje priznaju. 

Takođe, međunarodni partneri nisu zadovoljni ni predlogom kojim se reguliše izbor članova REM, pa traže da u tekst zakona uđu nova stroža pravila, koja će važiti nakon što aktuelnom sastavu istekne mandat. Tako članove REM-a ubuduće više neće predlagati odbor Skupštine Srbije već poverenik za ravnopravnost i zaštitnik građana. Oni bi bili birani na mandat od šest godina i ne bi mogli da budu opet izglasani u Savet. 
Da se spremaju izmene prethodno predloženog teksta, potvrdila je i premijerka Ana Brnabić. 

- Dva važna medijska zakona - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima - po hitnom postupku biće na stolu Vlade Srbije kako bi potom u Skupštini bili usvojeni što pre, odnosno, već do kraja oktobra - najavila je Brnabićeva, uz napomenu da je postignut "kompromis" oko najvažnijih pitanja u vezi sa primenom zakona.

Međutim, šta je tačno dogovoreno, ne znaju čak ni članovi radnih grupa koje su učestvovale u izradi nacrta. Tako, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski kaže za naš list da oni nisu dobili nikakve informacije o tome šta će biti menjano. 

- Znamo samo da je premijerka održala sastanak sa predstavnicima medijskih udruženja i da su oni dobili usmenu informaciju šta će biti promenjeno. Niko nije imao priliku da vidi detalje novog teksta - kaže Veljanovski. 

Komentarišući najave da će članove REM ubuduće predlagati zaštinik građana i poverenik za inoformacije, umesto skupštinskog odbora, Veljanovski navodi da se parlament ne može zaobići, jer će predloženi kandidati ići na glasanje pred poslanike. 
A kome najavljene izmene idu naruku ponajbolje govori to što je njima zadovoljan šef Odeljenja za medije i informisanje Delegacije EU u Srbiji Manuel Munteanu, koji je pozdravio jačanje uloge Saveta za štampu i "depolitizaciju u predlaganju članova Saveta REM". 

Odluka doneta u tajnosti 

Radne grupe su mesecima radile na pripremi zakonskih predloga, a na adresu resornog ministarstva stigle su stotine prigovora. Organizovane su i javne rasprave u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kako bi novi zakoni koji se donose posle 10 godina, bili izmenjeni tako da poboljšaju rad medija. Ipak, svi ti predlozi kao da su preko noći "pali u vodu", izmene su doše sa strane, a prema informacijama nekih medija, čak ni deo zaposlenih u Ministarstvu informisanja nije znao šta se dešava, ni zašto je proces rasprave o izmenama zakona naglo promenio tok.

BONUS VIDEO