RATNI ZLOČINAC S VITEŠKIM MANIRIMA: Ko je nemački oficir koga Srbi često mešaju sa škotskim privrednikom


IZVOR: Vlada ARSIĆ - 02.04.2023 | 06:15


Retko se dešava da pobednik s počašću sahranjuje neprijatelje i podiže im spomenike.

Foto: commons.wikimedia.org
RATNI ZLOČINAC S VITEŠKIM MANIRIMA: Ko je nemački oficir koga Srbi često mešaju sa škotskim privrednikom

Feldmaršal August fon Makenzen, vojni zapovednik okupirane Srbije tokom Velikog rata, ostaće upamćen po brojnim zločinima, ali i postupcima koji ukazuju na veliko poštovanje prema našem narodu

Pre nekoliko godina na stranicama jednog dnevnog lista rasplamsala se zanimljiva polemika. Povod je bio preimenovanje beogradske ulice Maršala Tolbuhina u Makenzijevu, koji je, prema navodima čitalaca, kao nemački feldmaršal, komandovao okupacijom Beograda i Srbije tokom Velikog rata i bio vinovnik brojnih zločina. Razlozi za sećanje, prema njihovom mišljenju, svakako postoje, ali nikako da se u njegovu čast imenuje jedna od glavnih gradskih ulica.

Prema drugima, opet, sam podatak da je, kao glavnokomandujući okupacionih snaga, naredio da se u podnožju Avale sahrane posmrtni ostaci nepoznatog srpskog vojnika i iznad groba mu se podigne spomen-obeležje, kao i to da je, na opšte zaprepašćenje svojih oficira, zahtevao da se među poginule nemačke vojnike na Banovom brdu (u današnjoj ulici Kneza Višeslava) sahrani i 36 srpskih boraca, bio bi dovoljan povod da ga se sećamo kao ratnog neprijatelja koji je držao do oficirske časti i iskazivao neskriveno poštovanje prema našem narodu.

Polemika bi se, verovatno, otegla unedogled da se u međuvremenu nisu uključili i znalci, oni koji su slikovito i jasno objasnili da uopšte nije reč o nemačkom oficiru, već o škotskom privredniku Fransisu H. Makenziju, čoveku koji je bio izuzetno važan za Beograd i koji je u okolini Slavije izgradio čitav blok zgrada. Uostalom, čitav tadašnji kvart se i pre Prvog svetskog rata, upravo po njemu, nazvao, pazite sad, Englezovac! Doduše, ako možemo da grešimo danas, zašto ne bismo mogli i tada.

Ali ko je nemački feldmaršal i po čemu zaslužuje da se i danas, čitav vek kasnije, oko njega sporimo?

Žestok otpor

Foto: www.profimedia.rs

Beograd tokom Prvog svetskog rata 1915. godine

Nakon katastrofalnih poraza na Ceru i Kolubari i sramote koju je habzburška soldateska doživela na srpskom ratištu vrhovna komanda združenih austrijskih, nemačkim i bugarskih snaga predata je na komandu nemačkom vojskovođi Augustu fon Makenzenu. Ovaj iskusni 65-godišnji oficir, koji je do tada uspešno ratovao na Istočnom frontu, dobro je znao gde ide i ko ga očekuje. Uostalom, o tome ponajbolje govore i reči upućene pruskim ratnicima koje je prebacio s istočnog ratišta.

"Vojnici, vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front", rekao im je pri polasku. "Vi polazite borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog i oštrog. Vi polazite na srpski front, a Srbi su narod koji iznad svega voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe slavne nemačke armije."

Tokom oktobra 1915. nadmoćne okupacione snage naišle su na žestok otpor proređenih srpskih jedinica koje su branile Beograd. Posle višednevnih borbi uspele su da ga zauzmu, ali uz velike žrtve. Za njihovu večnu kuću feldmaršal Makenzen izabrao je jedno uzvišenje na Banovom brdu, gde je sahranjeno 2.600 poginulih ratnika, ali i 36 srpskih soldata iz 7. pešadijskog puka, jedan francuski i jedan britanski vojnik. Po njegovom naređenju, podignut je i spomenik u vidu jednostavnog kamenog bloka na kome je, na nemačkom i srpskom, uklesano "Ovde počivaju srpski junaci 1915".

Retko, zaista veoma retko se dešava da pobednik s počašću sahranjuje neprijateljske vojnike, a još manje da im podiže i spomen- obeležje. Na tom mestu više nema posmrtnih ostataka naših ratnika. Navodno, prenete su i sahranjene u zajedničkoj kosturnici na Novom groblju, ali gotovo da nema i ničeg drugog. Spomenik posvećen srpskim vojnicima je naheren i sklon padu, poduprt zarđalom armaturom da ne bi pao i nekog povredio. Tek ponekad se vidi sasušeni venac, dok su vetar i godine izbrisale uklesane reči, nigde obaveštenja o čemu se radi. Spomen-obeležje nemačkim vojnicima danas se zateklo u dvorištu privatne škole, tek se o njemu više ništa ne zna.

Klupa cara Vilhelma

Malo je poznato da je u tom periodu, da posvedoči o slavnoj pobedi, Beograd posetio i nemački car Vilhelm Drugi. Tokom 1916. obišao je Kalemegdan, Zemun, dvor kralja Petra na Dedinju, Adu Ciganliju, ali i vojničko groblje na Banovom brdu. U njegovu čast urađena je posebna kamena klupa, odakle je mogao da posmatra osvojeni Beograd. Savremenici svedoče da je upravo s nje izgovorio i čuvene reči: "Šteta je što taj mali srpski narod nije bio moj saveznik."

Od vojničkog groblja ostao je samo deo ograde, a više nema ni klupe. Ili gotovo da je nema. Beogradske košave i hladne zime krune njene kamene slojeve, a nestalo je i vidika. Gusta koprena od zelenog rastinja zaklonila je pogled na grad i prekrila jedno istorijski zanimljivo obeležje.

August fon Makenzen je tri godine vladao Beogradom i Srbijom, proterao srpsku vojsku preko Albanije, ostavio tragove brojnih zločina nad civilnim stanovništvom i na kraju doživeo sudbinu većine osvajača. Proglašenje primirja 11. novembra 1918. zateklo ga je u Rumuniji. Pri pokušaju da se povuče ka Nemačkoj zarobile su ga snage Franše d'Eperea. Odatle je sprovoden u zamak kod Futoga, ali je zbog nemira u Mađarskoj i revolucije koja je tamo izbila odlučeno da se prebaci u Solun. Pratnja je poverena mladom potporučniku Jovanu Nenadoviću, a prvo pitanje zarobljenog feldmaršala bilo je da li je on potomak slavnih Alekse i Jakova Nenadovića. Pokazao je da ne poznaje samo svog neprijatelja već i njegovu istoriju.

August fon Makenzen rođen je u Saksoniji 1849. i već od mladih dana pokazao je izuzetan vojnički dar. Bio je nosilac Velikog gvozdenog krsta i prvi mentor mladom nemačkom prestolonasledniku Vilhelmu Drugom. I upravo će ga on kasnije poterati na Srbiju. Naime, posle sramote arogantnog i prepotentnog austrijskog vojskovođe Oskara Poćoreka, a nakon velikog uspeha nemačke vojske na istočnom ratištu pod komandom feldmaršala, car Vilhelm je izjavio: "Hrabrim Srbima ćemo učiniti veliku počast, protiv njih ćemo poslati lično maršala Makenzena!"

Makenzen je ispunio očekivanja, ali se čini da je i njemu, barem na trenutak, ostao gorak ukus u ustima. O tome svedoče i njegove reči upućene svojim vojnicima: "Borili ste se protiv vojnika iz bajke koji su se borili bespredmetnom hrabrošću. Onog trenutka kad smo osvojili Srbiju, nas je bolelo više nego njihove saveznike."

Podigao Spomenik neznanom junaku

Šetajući podnožjem Avale, u maju 1917, nemački i austrijski oficiri, u pratnji feldmaršala Augusta fon Makenzena, naišli su na kostur poginulog branioca Beograda u istrulelom šinjelu s ostacima puške. Po naređenju glasovitog vojskovođe, pokopali su ga i uz vojnički pozdrav, na mestu gde su ga i pronašli, postavili krst s natpisom: "Ein unbekannter serbischer Soldat" (nepoznati srpski vojnik). Mnogo godina kasnije telo je preneto i položeno u mauzolej na vrhu Avale.