SRPSKI HEROJI SPREČILI NATO DA NAS OKUPIRA SA 175.000 VOJNIKA: Alijansa imala do detalja razrađen plan za kopneni upad na našu teritoriju 1999. godine


IZVOR: Republika - 11.06.2022 | 19:00


Glavnu ulogu trebalo je da imaju Englezi, oni bi nas napali s više od 50.000 ljudi i oko 100 tenkova.

Foto: www.profimedia.rs
SRPSKI HEROJI SPREČILI NATO DA NAS OKUPIRA SA 175.000 VOJNIKA: Alijansa imala do detalja razrađen plan za kopneni upad na našu teritoriju 1999. godine

Stratezi NATO do detalja su 1999, tokom bombardovanja SR Jugoslavije, razradili kopnenu ofanzivu na našu zemlju. Operacija je imala kodni naziv "Džedaj", a konkretan udar bio bi izveden pod šifrom "Bravo minus". Međutim, srpski heroji sprečili su okupaciju zemlje.

Kako je svojevremeno otkrio vojni komentator Miroslav Lazanski, koji je preminuo u trenutku dok je bio ambasador Srbije u Moskvi, glavnu ulogu trebalo je da imaju Englezi, a plan je bio da u napadu učestvuje 175.000 vojnika Alijanse (od čega 50.000 britanskih).

Konačni cilj je bio trijumfalan ulazak u Beograd nakon najviše 90 dana i potpuna okupacija Srbije.

JUTARNJI BRIFING

Foto: ST/V. LUKIĆ

Miroslav Lazanski

Detaljan plan kopnenog upada u SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, razrađen je u Londonu i kriznom centru Alijanse u Monsu. U tom belgijskom gradiću stalno je tokom 1999. zasedao specijalni tim nazvan "Vitezovi Džedaja", koji je razmatrao pet različitih modela akcije.

- Svakog jutra, počev od 23. marta 1999, tačno u 8.30, u specijalnom bunkeru ispod zgrade ministarstva odbrane u centru Londona okupljali su se najvažniji britanski ministri, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o bombardovanju Jugoslavije. Bunker obnovljen 1979. po naređenju Margaret Tačer predstavlja hermetički zatvorenu mrežu hodnika, ispred kojih su dvoja crvena čelična vrata i dve kompjuterizovane prijavnice. To je britanski centar za rukovođenje krizama. Iz tog bunkera su premijer Toni Bler i njegov portparol Alister Kembel imali stalnu vezu s britanskim generalštabom u Nortvudu, komandom kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO u Monsu - otkrio je Lazanski.

Plan "Bravo minus" predložen je u pet različitih varijanti.

- Delovalo bi oko 175.000 NATO vojnika. Britanci bi učestvovali sa čak 50.000 ljudi i 100 tenkova. Toni Bler je stalno vršio pritisak na Belu kuću da se to i prihvati, međutim, američki predsednik Klinton imao je mnogo rigidniji stav - isticao je Lazanski.

VELIKI GUBICI

Pentagon, kako navodi Lazanski, bio je protiv kopnene invazije jer se pribojavao velikih gubitaka:

- Procene u glavnom štabu NATO u Monsu govorile su, u najcrnjem scenariju, o nekih 1.500-2.000 poginulih NATO vojnika dnevno. Pentagon je imao podatke da je na Kosovu oko 80.000 vojnika jugoslovenske Treće armije sa 350 tenkova, da su sve protivoklopne rakete fagot tamo, da su svi prolazi ka Kosovu minirani.

Probali da upadnu na dan Vaskrsa

Foto: Tanjug

General Vladimir Lazarević

General Vladimir Lazarević, koji je 1999. bio komandant Prištinskog korpusa, rekao je za Srpski telegraf da su snage Alijanse pokušale da upadnu na našu teritoriju:

- Bilo je to 9. aprila, mislim da je tada bio Vaskrs. Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe, hrabro i viteški se suprotstavili brojčano jačem neprijatelju, na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade. Nikada više posle toga nisu pokušali da ponovo krenu kopnenim putem na nas.

Pet opcija razrađenih za upad

1. Helikoptersko-padobranski desant nekoliko hiljada NATO vojnika u centar Kosova i Metohije da bi se jugoslovenske trupe razdvojile po dubini teritorije
2. Ulazak NATO iz Makedonije u Preševsku dolinu, pa onda na istok Kosova
3. Prolaz kroz Kačaničku klisuru iako je taj pravac bio totalno miniran, što je NATO snagama bilo poznato
4. Prelazak preko visokih planina iz pravca Albanije, za šta je bilo potrebno prethodno izgraditi puteve
5. Kombinacija prethodne četiri opcije, plus kopneni juriš iz Mađarske

Gde su kovani mračni planovi

  • LONDON: Specijalni bunker ispod zgrade ministarstva odbrane Velike Britanije (tamo) smešten je centar za rukovođenje krizama
  • NORTVUD: Sedište zajedničkog britanskog generalštaba
  • VIKAM: Komanda kraljevskog vazduhoplovstva
  • VILTON: Komanda britanske kopnene vojske
  • MONS (BELGIJA): Krizni centar NATO

Klark se uzdao u Kuks

Foto: Profimedia

Vesli Klark

General Vesli Klark naredio je tokom agresije da se u Kuksu u Albaniji formira vojna baza NATO koja bi bila logističko sedište u slučaju angažovanja kopnenih snaga protiv SRJ. Cenio je da bi se kao prvi ešalon angažovali teroristi iz Oslobodilačke vojske Kosova, dok bi se trupe Alijanse postepeno uključivale.