UŠLI SMO U MUZEJ SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U PATRIJARŠIJI: Ovde leži duhovno i kulturno nasleđe Srbije staro više od osam vekova


IZVOR: Republika - 06.01.2022 | 13:27


Nema Srbina koji nije čuo za Kosovski boj, ali vrlo mali broj zna da može uživo da vidi ogrtač Svetog kneza Lazara u kojem je ovaj sahranjen nakon pogibije 1389. Ali i lične predmete cara Dušana Silnog, despota Đurđa Brankovića...

Foto: ST/N. MANDIĆ
UŠLI SMO U MUZEJ SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U PATRIJARŠIJI: Ovde leži duhovno i kulturno nasleđe Srbije staro više od osam vekova

Sve ove stvari brižljivo se čuvaju u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, ali su dostupni javnosti. Pod svodovima Patrijaršije SPC leži duhovno i kulturno nasleđe Srbije staro osam vekova. Od bogate zbirke sa više od 10.000 predmeta izložen je samo deo zbog manjka prostora.

IZLOŽBA U NJUJORKU

Oni najznačajniji su dostupni, priča nam upravnik muzeja đakon Vladimir Radovanović.

- Tu je plaštanica kralja Milutina, nastala krajem 13. veka, i to je predmet koji nema važnost samo za nas nego je od svetskog značaja jer predstavlja originalni rad carigradskih radionica i jedan je od retkih sačuvanih predmeta iz tog perioda budući da tekstil nije dugotrajan materijal. Bila je izložena u Metropoliten muzeju u Njujorku 2002, kao jedan od značajnih predmeta. Čuvamo i kivot Stefana Dečanskog iz 1343, u kome su bile položene njegove mošti - nabraja Radovanović.

Foto: ST/N. MANDIĆ

 

Posetiocima je svakako najzanimljiviji ogrtač kneza Lazara, a tu je i pohvala monahinje Jefimije, žene despota Uglješe Mrnjavčevića, kojom je bila pokrivena njegova glava.

Ikone jedini dokaz postojanja

Upravnik muzeja posebno ističe dve ikone iz crkve u Đurakovcu, odakle je rodom. Crkva iz 13. veka je uništena u pogromu 2004. i dve ikone su jedino svedočanstvo da je crkva postojala budući da na tom mestu više nema ni ruševina, a i groblje je porušeno. 

- Zanimljivo je da jedan deo plašta nedostaje. Naime, ljudi koji su dolazili da mu se poklone dobijali su po končić, ali kada su monasi videli da će ostati bez plašta, telo su mu presvukli u druge odežde - navodi upravnik muzeja.

Foto: ST/N. MANDIĆ

 

Krst cara Dušana je deo riznice Manastira Visoki Dečani. Okov je nastao kasnije, ali se pretpostavlja da je drveni krst bio u njegovom vlasništvu. Tu je i njegova povelja Hilandaru iz 1347, a originalna je i povelja Vuka Brankovića, kaže Radovanović.

SILNA STRADANJA

Važan deo fonda čine i predmeti iz porušenih fruškogorskih manastira koji su uništeni tokom Drugog svetskog rata, a završili su u Zagrebu. Čak 11 vagona dragocenosti je vraćeno u Beograd, međutim, ne i one odnete iz srpskih svetinja s teritorije NDH. 

Spomen-soba patrijarha Pavla

Na naše iznenađenje, u muzeju nisu izloženi lični predmeti najvoljenijeg poglavara SPC patrijarha Pavla. Međutim, postoji razlog za to - spomen-soba biće otvorena u Manastiru Rakovica, gde je patrijarh sahranjen.

Foto: ST/N. MANDIĆ

 

- Ti predmeti imaju dugu istoriju. Oni su pratili migraciju našeg naroda. Mnogi od njih su došli u predele Karlovačke mitropolije tako što su tamo donete tokom velike seobe s KiM, kada je narod bežao ispred turskih najezdi. Manastirske i crkvene riznice su uvek bile nameti pohara jer su čuvale umetničke i predmete od dragocenih materijala. Ali oni nisu imali samo umetničku vrednost već su smatrane za relikvije, pa su ih monasi nosili sa sobom kada su rušili i palili svetinje - precizira naš sagovornik.

Prvi muzej bio u konaku

Prvobitna postavka bila je u Konaku kneginje Ljubice. Crkva je potpisala ugovor na 50 godina i kada je završen rat 1946, država je odlučila da se muzej iseli i, kao privremeno rešenje, premešten je u Patrijaršiju.

BONUS VIDEO: