STRUČNJACI O MUTACIJAMA VIRUSA: Dr Tiodorović objasnio zašto je omikron soj nastao baš u Južnoj Africi

Foto: Tanjug/AP

STRUČNJACI O MUTACIJAMA VIRUSA: Dr Tiodorović objasnio zašto je omikron soj nastao baš u Južnoj Africi

Kako su naučnici ranije objašnjavali, korona virusi skupljaju mutacije relativno sporo u odnosu na druge viruse, ali nažalost, svaki put kada se dogodi mutacija, imamo susret sa sve zaraznijim sojem.

Primera radi, grip može da "reasortira" svoj genom između sojeva, i da tako zaobiđe otpornost svake godine, korona virusima je, bar tako kažu naučnici, to mnogo teže. Novi mutanti, za sada, nisu uspevali da zaobiđu otpornost prema vakcinama, i u ovom momentu niko ne može reći precizno o čemu se radi, te osim najava farmaceutskih kuća da su spremne za modifikaciju već postojećih vakcina, drugi odgovor nemamo. Zato apeluju stručnjaci, potrebno je vakcinisati se u što većem obimu, kako bismo onemogućili virusu da mutira i daje nove sojeve.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, objasnio je da se mutacije dešavaju svakako, ali da su pravo iznenađenje upravo ove koje se događaju u humanoj populaciji. Infekcija izazvana virusom Kovid-19 "iznedrila" je nekoliko sojeva, ali osvrnimo se na poslednjo soj, omikron, koji se nije slučajno razvio u Južnoj Africi, zemlji gde je stopa vakcinacija nešto veća od 20 odsto.

-Tamo gde je procenat vakcinacije nizak, to su mesta gde se virus održava. On tamo pronalazi osetljivu humanu populaciju i opstaje. S druge strane, tamo gde je veći procenat vakcinisanih, virus ima problem da pronađe osetljive osobe kod kojih bi se održao. Dakle, poruka je vrlo jasna, vakcinacija nam je neophodna a vakcine imamo - objašnjava profesor Tiodorović za Blic.

Foto: ST/V. LUKIĆ

 

Po svemu sudeći, za prelazak mutanta sa životinje na čoveka potrebno je vreme, čak i po nekoliko godina, s druge strane mutacije koje se odvijaju u humanoj populaciji mnogo su brže, što nam daje kao rezultat iz dosadašnjih sojeva, Primera radi, delta soj za razliku od prvobitnog dao je višestruku brzinu kada je prenos u pitanju, te je jedna osoba mogla da zarazi i do 9 ili 10 osoba.

- I dalje smatramo da je za prelazak mutanta sa životinje na humanu populaciju potrebno vreme, to potvrđuju svi naučnici. Ali u humanoj populaciji, ove mutacije jesu iznenađenje - izjavio je Tiodorović.

 

Omikron stigao u komšiluk

Soj koji izaziva najveću pažnju je omikron, koji se širi i svetom i Evropom, a stigao nam je i do susedne Hrvatske, Rumunije, Crne Gore. Ipak, iako nam je i delta plus soj pretio, nismo ga otkrili, ali što nam ne garantuje da ćemo izbeći i omikron.

Omikron je manje opasan od delta soja korona virusa, tvrdi dr Entoni Fauči. On se poziva na prve izveštaje o novom soju i kaže da su oni važni naučnicima pre nego što donesu zaključak. Da li ovi rezultati daju razlog za optimizam i da li je novi soj stigao u Srbiju, odgovor je pokušao da da dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

- Nalazimo se u „obruču“, jer je omikron registrovan u Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Korona nas stalno iznenađuje i moramo biti spremni za najgori scenario. Ni delta soj u početku nije davao tešku kliničku sliku. Niko sa sigurnošću ne može kazati šta će se dešavati u narednim mesecima. Trenutno imamo i dalje više od 1.000 obolelih od korone dnevno, i to je ozbiljna brojka koja ukazuje na to da nema mesta opuštanju – rekao je dr Đerlek u „Uranku“.

Foto: Tanjug/N.ANĐIĆ

 

I dalje je na delu ozbiljna borba i naš zdravstveni sistem spreman je da u toj borbi istraje, dodaje on.

- Kod mene provejava optimizam da će 2022. biti mnogo povoljnija godina, jer se nadam da će i ova kao i sve druge pandemije oslabiti nakon dve godine. I naučnici se trude da nam budu dostupne efikasne vakcine i inovativni lekovi. Inovativni lekovi će biti prekretnica u borbi sa virusom korona. Nama do kraja decembra stiže 10.000 doza „molnupiravir“ leka kompanije „Merk“, kao i „Fajzerov“ lek - rekao je Đerlek.

Trenutna epidemiološka situacija pokazuje, da broj novozaraženih, ali i preminulih pada, ipak, to ne znači da je vreme za opuštanje, jer novi talas možda može da usledi ako nam se pojavi novi soj.

- Novi talas, možda možemo očekivati sa omikronom. S druge strane ako se vakcinacija bude povećala, onda će uspeti da smanjimo opasnost - izjavio je profesor Tiodorović za „Blic“ pre nekoliko dana.

 

Opasnost od virusa i mutacija uvek postoji

Godine 2003. SARS-1 korona virus pretio je da priredi nešto slično kao sada Covid-19, ali je zaustavljen i iskorenjen herojskim naporom virologa i lekara Karla Urbanija. Dakle, umesto što stalno govorimo o teorijama zavere, treba da shvatimo da se ovo zaista dešava i da se može dogoditi u svakom momentu i u budućnosti.

Da buduće pandemije mogu biti smrtonosnije od trenutne kovid krize, upozorila je Sara Gilbert, profesorka Univerziteta Oksford i jedan od kreatora vakcine Oksford/AstraZeneka.

Foto: Tanjug/Ap

 

- Ovo neće biti poslednji put da virus preti našim životima. Istina je da bi sledeći mogao biti gori. Mogao bi biti zarazniji, smrtonosniji, ili i jedno i drugo - izjavila je Gilbert.

Kako je dodala, potrebno je više sredstava za povećanje spremnosti na pandemiju, i kako se ne bi izgubili rezultati ostvareni do sada.

- Napredak koji smo napravili i znanje koje smo stekli ne smeju biti izgubljeni - izjavila je Gilbert.

 

BONUS VIDEO: