Saopštenje za medije povodom novonastale situacije u zgradi Rektorata Beogradskog Univerziteta


IZVOR: Republika - 24.02.2021 | 15:30


Uroš Mijatović, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu i Jagoš Stojanović, student prorektor Univerziteta u Beogradu uputili su dopis povodom događaja na Filološkom fakultetu koje prenosimo u celosti.

Foto: Tanjug

Želimo da Vas obavestimo o najnovijim događajima vezanim za rad i funkcionisanje Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu (u daljem tekstu: Parlament). Naime, 23. februara 2021. godine u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu održana je „sednica“ Parlamenta, na kojoj su donete „odluke“ o smeni celokupnog rukovodstva istog, kao i o izboru novog rukovodstva. Razlog zbog kog su reči „sednica“ i „odluke“ u prethodnoj rečenici stavljene pod znake navoda je taj što, usled bitnih propusta u sazivanju i održavanju te „sednice“, ona ni ne može biti smatrana sednicom Parlamenta u smislu Pravilnika o radu i organizaciji Parlamenta (u daljem tekstu: Pravilnik).

Sledstveno tome, sve „odluke“ koje su na toj i takvoj „sednici“ donete su nezakonite i kao takve ništave.

Najpre, u članu 51. stav 2. Pravilnika propisano je da „Sednicu Studentskog parlamenta saziva predsednik na sopstvenu inicijativu, na predlog studenta prorektora, ili na predlog jedne polovine članova Studentskog parlamenta“.

Dakle, jasno je da, od koga god da je potekao predlog za sazivanje sednice, nju mora sazvati predsednik Parlamenta. Kad je reč o „sednici“ od 23. 2. 2021. to, međutim, nije bio slučaj, već je „sednica“ „sazvana“ mejlom poslatim članovima Parlamenta od strane člana Parlamenta, kolege Luke Marošanina. 

Da nema nijednog drugog propusta, prethodno navedeni bi bio dovoljan da se predmetna „sednica“ proglasi za nezakonitu. Ali, nažalost, postoje i brojni drugi propusti u vezi sa njom.
Prvo, predlog za sazivanje sednice sa odgovarajućim dnevnim redom potpisalo je 22 lica (kolega Mihajlo Radivojša, koji je naveden kao jedan od predlagača, nije potpisao predlog - dokaz u prilogu). Međutim od tih lica, dva još uvek nisu postala članovi Parlamenta (reč je o kolegama Matiji Suši i Emilu Zoronjiću) u skladu sa članom 17. Pravilnika, kojim je propisano da „Članovi Studentskog parlamenta stiču prava i obaveze u Studentskom parlamentu danom verifikacije mandata“.

Naime, oni, iako su izabrani za članove Parlamenta da vanrednim izborima na Filološkom fakultetu, još uvek to nisu postali budući da im mandati nisu verifikovani. Iz ovog proizlazi da bi broj relevantnih potpisa na odnosnom predlogu za sazivanje sednice iznosio 20, što ne predstavlja neophodan broj članova Parlamenta koji se mogu smatrati ovlašćenim predlagačem za sazivanje sednice Parlamenta (traži se jedna polovina od ukupnog broja članova, što trenutno u skladu sa članom 18. stav 8. Pravilnika iznosi 21).

Međutim, postoje očigledni nedostaci i u pogledu nekih od potpisa lica koja jesu punopravni članovi Parlamenta. Naime, uvidom u podatke iz arhive Parlamenta, zaključeno je da potpisi pet lica na pomenutom predlogu ne odgovaraju njihovim potpisima kojim su se služili prilikom verifikacije svojih mandata, što rađa osnovanu sumnju da je reč o falsifikovanim potpisima, a ujedno predstavlja i krivično delo propisano članom 355. Krivičnog zakonika. Među pet potpisnika nalaze se kolege Jana Dimitrijević, Filip Stevanović i Miloš Živković i još dvoje kolega. Dokazi za ove tvrdnje nalaze se u prilogu ovog dopisa. Ovako očigledno falsifikovani potpisi, dakle, ne mogu biti validni, te se broj pravnovaljanih potpisa predlagača „sednice“ smanjuje na svega 15.

Takođe, propust predstavlja i činjenica da ni na ovako nepropisan način sazvanoj „sednici“ uopšte nije bilo kvoruma za rad. Naime, u članu 55. Pravilnika propisano je da „kvorum za održavanje sednice Studentskog parlamenta postoji ako je za vreme trajanja sednice prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Studentskog parlamenta“. Uvidom u snimak sa video kamere u Svečanoj sali rektorata, kao i neposrednim opažanjem od strane ostalih članova Parlamenta, došlo se do zaključka da je u sali bilo prisutno svega 19 punopravnih članova Parlamenta, što nije dovoljno za kvorum, za koji se traži prisustvo najmanje 21 člana. Obrazloženje da su se neki od članova Parlamenta izjašnjavali elektronski ne zadovoljava, budući da je suprotno duhu odredbe člana 53. stav 6. Pravilnika, koji glasi „U izuzetnim slučajevima predsednik može tražiti izjašnjavanje članova Parlamenta elektronskim putem uz obrazloženje. Glasanje koje se obavlja putem ličnih e-mail adresa može sadržati najviše jednu tačku po kojoj se članovi mogu izjasniti…“.

Ova odredba, dakle, govori o situaciji u kojoj je moguće glasati elektronskim putem (pritom, reč je o glasanju o najviše jednom pitanju) kada je naročito neophodno da se određena odluka hitno donese. Besmisleno bi bilo njeno tumačenje u smislu da dozvoljava da jedan deo članova Parlamenta može učestvovati na sednici koristeći savremene tehnološka sredstva, dok drugi deo članova učestvuje na klasičan način, i to iz razloga što bi onda sam institut kvoruma bio obesmišljen.Uz to, „sednicom“ je, pošto nije bilo kvoruma, morao predsedavati predsednik Parlamenta, u skladu sa članom 52. stav 2. Pravilnika, a to svakako nije bio slučaj, budući da predsednik Parlamenta nije prisustvovao „sednici“.

Naposletku, na „sednici“ je učinjen pokušaj da se u nadležnost Parlamenta stavi i izbor tzv. vršioca dužnosti studenta prorektora. Najpre, kategorija vršioca dužnosti studenta prorektora uopšte ne postoji ni u jednom pozitivnopravnom propisu kojim se uređuje visoko obrazovanje, a drugo, čak i da stvorimo fikciju da ona postoji, jedini organ koji bi eventualno mogao postavljati vršioca dužnosti studenta prorektora jeste Savet Univerziteta u Beogradu. Ovaj primer možda na najbolji način oslikava stepen pravnog nasilja kolega koje su organizovale ovakvu „sednicu“.
Z A K Lj U Č A K
Iz svih gore navedenih razloga, zaključujemo da je predmetna „sednica“ sazvana i održana na krajnje nelegalan, pa i nelegitiman način, te da su sledstveno tome i „odluke“ donete na toj „sednici“ isto tako nelegalne. Nije ni najmanje sporna namera, a još manje pravo svakog člana Parlamenta da, shodno odredbama Pravilnika, predlaže održavanje sednice Parlamenta, a u okviru nje i smenu aktuelnog i izbor novog rukovodstva Parlamenta. Međutim, ono što je isto tako nesporno jeste da to pravo svaki član Parlamenta može koristiti jedino u skladu sa Pravilnikom odnosno poštujući za to Pravilnikom propisan postupak. Ovde to nije bio slučaj. Učinjeni su krupni prekršaji Pravilničkih odredbi, koji su u dosadašnjem tekstu detaljno obrazloženi. Zbog toga Vas obaveštavamo da je aktuelno rukovodstvo Parlamenta još uvek jedino legalno i legitimno rukovodstvo i da nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima.

Uroš Mijatović predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu
Jagoš Stojanović student prorektor Univerziteta u Beogradu