KORONA I MENTALNO ZDRAVLJE: Kako psihološki preživeti pandemiju


IZVOR: Tatjana Jovanović - 22.07.2020 | 18:47


Pandemija koja nam se desila izmenila je svet u poslednjih nekoliko meseci. U mnogima je probudila ono najbolje, ali, nažalost, u nekim i ono najgore. Ona je, svakako, test našeg karaktera i izdržljivosti i zato je tema mentalnog zdravlja jako važna ovih dana.

Foto: pixabay.com

Ne reaguju svi isto na izazove pandemije

Oko tri milijarde ljudi se u istom trenutku, na različitim delovima zemljine kugle, našlo pred istim problemom - kako preživeti u novim uslovima KOVID pandemije. Za kratko vreme, prvi put u novijoj istoriji trećina svetske populacije pogođena je bolešću i dodatnom brigom kako finansijski opstati zbog gubitka posla ili kraha biznisa. Od koronavirusa obolevaju siromašni i bogati, stari i mladi, čak i deca, čitave porodice. Mnogi ostaju bez osnovnih sredstava za život.

- Na izazove koje je donela korona ne reaguju svi isto. Neko je otporniji, neko manje otporan, neko će imati veliki problem da prihvati propisane mere, kao što je izolacija ili karantin, postaće agresivan, a neko će biti anksiozan. Većina, oko 70 odsto ljudi, adaptiraće se lako, oko 20 odsto imaće depresivne ili anksiozne probleme, a oko 10 odsto njih će posle pandemije imati potrebu za psihološko-psihijatrijskom podrškom duže vreme - kaže za Srpski telegraf psiholog-konsultant Spomenka Ćirić Janković.

Svi su u riziku

- Ljudi imaju prirodnu potrebu za kontaktom, dodirom, igrom, zabavom, povezivanjem sa drugima. Naši odnosi, naročito s ljudima do kojih nam je stalo, utiču na doživljaj koji nas ispunjava, ali i na našu biologiju. Kad se zajedno smejemo ili na prijatan način provodimo vreme, to pozitivno deluje na naš imuni sistem, a samim tim i na našu borbu protiv virusa i bakterija. Zato naglašavam da se kontakata i lepih trenutaka ne treba lišavati, ali ih treba prilagoditi bezbednosnim merama, uz fizičku distancu, a ne socijalnu, kako je ponegde pogrešno interpretirano. Značajan je kvalitet naših druženja, toplina odnosa i podrška koju ovi odnosi nose. I zoom proslava rođendana ima vrednost među dobrim prijateljima - dodaje naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Spomenka Ćirić Janković

Porodica

Pandemija je došla iznenada i potpuno poremetila naše živote, uz veliki strah za naš i živote naših bližnjih. U doba KOVID pandemije porodični život je značajno izmenjen. Članovi porodice sad više vremena provode kod kuće, što donosi više radosti, ali i problema.

- Podaci govore da se u kineskom gradu Vuhanu udvostručio broj razvoda za vreme epidemije. U novim okolnostima, problemi koji su godinama potiskivani sad su u fokusu. Nečija sebičnost, nedostatak brige o partneru i deci postaje razlog za svađu, a onda se pretvori u rat. Naročito u kriznim, nestabilnim stanjima lakše je voditi rat s partnerom nego razmenjivati pozitivna osećanja, saosećanje, pružiti podršku, razumevanje. Svima nam je potrebna mašta i kreativnost da, u vreme ove pandemije, osmislimo slobodno vreme na pozitivan način. Neka to budu zajedničke igre, aktivnosti kod kuće u kojima učestvuju svi članovi porodice ili obilazak grada u kome živimo, na poseban način, planiran, tamo gde još nismo bili - savetuje psiholog.

Svi smo odgovorni

Jedna od činjenica je da mi našim ponašanjem možemo da utičemo da se KOVID ne širi i da se umanji rizik od zaražavanja.

Foto: pixabay.com

Budite odgovorni i stavite masku

- Širenje teorija zavera ili negiranje da virus postoji, kao i nepridržavanje mera, naročito je prisutno u sredinama gde se ne promoviše dovoljno naučno mišljenje, gde se intelektualci i eksperti raznih profila ne cene i nemaju svoje mesto u društvu. Postavljanje jasnih pravila ponašanja i doslednost u primeni istih jako je važno. Stručnjaci i javne ličnosti daju primer i pomažu da se otkloni nelagodnost, čak i stid koji se javlja kad prvi put primenjujemo nešto novo u svom ponašanju. Planiranje preventivnih aktivnosti je usko povezano s načinom prenošenja virusa - kaže naš sagovornik i dodaje da prevencija mora da bude intenzivna i uključi veliki broj ljudi.

- Svako može da doprinese prevenciji nošenjem maske, smanjenjem bliskih kontakata, čestim pranjem ruku i provetravanjem prostorija. Izmena zakona može da pomogne u usvajanju novih oblika ponašanja. Pokazalo se da je nužno sankcionisati nepridržavanje nošenja maski u javnom prostoru. Specifična edukacija zaposlenih i uspostavljanje protokola, naročito na mestima gde cirkuliše mnogo ljudi, kao što su banke, pekare, restorani, nužna je.

Optimistično, ali realno

Možda će nas ova situacija podstaći da razvijemo nove veštine za izlaženje na kraj sa izazovima, da razvijemo samodisciplinu, samomotivaciju, donošenje konstruktivnih odluka, uspostavljanje novih pozitivnih odnosa s drugima, razumevanje tuđe pozicije.

Foto: pixabay.com

Ako fizički niste zajedno, ne znači da morate da prekinente kontakt sa dragim ljudima

- U prvom trenutku, potpuno zbunjeni i neprilagođeni, sećamo se kako su nam prijale karikature, humor na temu korone, smešni video-klipovi. To je pomoglo da se manje plašimo. Zatim smo negirali smrtonosni potencijal virusa, verovali da se smrtni ishodi dešavaju nekom drugom. Kad bismo upoznali nekog ko se zarazio, javili bi se bes i tuga. U uslovima pandemije, važno je da vodimo računa o svom osećanju dobrobiti. Pokazalo se da je usamljenost faktor rizika, zato je važno da ne zanemarimo kontakte s prijateljima, rođacima. Moguće je preći i na virtuelne forme druženja. Od pojave korone prošli smo put od straha do solidarnosti. U vašim novinama sam skoro naišla na oglas vredan pažnje, na izjavu zahvalnosti dobrom komšiji koji je donosio lekove i namirnice drugoj porodici za vreme vanrednog stanja. Fenomen širenja KOVIDA nam je pokazao da samo zajedno možemo rešiti problem. Granice za virus nisu problem, ali ako vodimo računa o sebi i drugima, imamo rezultate. Ljudi su povezani, međusobno zavisni, ali zavisimo i od prirode više nego što smo mislili - kaže psiholog.