OPREZ! GRAĐANI I KOMPANIJE NA METI LOPOVA: Hakeri napadaju srpske račune!


IZVOR: Ivana ŽIGIĆ - 01.02.2020 | 04:53


Učestali hakerski napadi na račune u Srbiji! Na meti su i građani i privreda, pa je iz dana u dan sve veći broj onih koji prijavljuju da im je novac skinut sa računa. Upravo to se nedavno dogodilo i jednom vlasniku srednjeg preduzeća u Beogradu kog su hakeri ojadili za 600 evra.

Foto: pixabay.com

- Računovođa je primetio šest transakcija od po 100 evra, koje su isplaćivane, a mi u tom periodu i tom iznosu nismo ništa plaćali. Kontaktirali smo s bankom i potvrđeno je da je u pitanju hakerski napad. Banka nam je, srećom, vratila novac, ali se plašim da to može da se ponovi - kaže za Srpski telegraf Milovan S. iz Beograda.

Hakeri, objašnjavaju stručnjaci, građane najčešće love putem tzv. fišinga ili krađe identiteta, dok kompanijama novac uglavnom skidaju prilikom plaćanja ka inostranstvu. Najčešća to čine putem mejla, koji deluje kao da dolazi sa dobro poznate adrese (kompanije sa kojom sarađuju, banke...), a zaražen je malwareom (malicioznim virusom). Na taj način hakeri upadaju u mejl server kompanije i mogu da ukradu podatke koje kasnije koriste za prevaru. Dešava se još, napominju stručnjaci, i da grupe hakera presretnu poverljivu poslovnu elektronsku komunikaciju firme sa inostranim partnerima i da promene podatke u delu za plaćanje na fakturi. Tom prevarom oni prisvajaju novac, ali mogu preuzeti i druge važne informacije.

Foto: pixabay.com

Za razliku od firmi, građane najčešće varaju putem fišinga ili krađe identiteta.

- Prevaranti falsifikuju veb-stranicu neke kompanije ili njen profil na društvenim mrežama i preko njih pokušavaju da ukradu podatke korisnika - objašnjavaju za naš list u jednoj banci.

Bankari tvrde da su zaštićeni

Povodom hakerskih napada Udruženje banaka Srbije je zajedno sa Nacionalnim centrom za prevenciju bezbednosnih rizika svojevremeno izdalo odgovarajuće upozorenje i preporuku.

- Sa ovim napadima banke se nose uspešno zahvaljujući visokom nivou bezbednosti i uređenosti ove oblasti u bankarskom sistemu, usled čega su podaci građana i njihova imovina u bankama potpuno sigurni - kažu u UBS.

Na primer, dobijete mejl (SMS, poziv, Vocap ili Viber poruku...) u kom "banka" traži da, iz navodno bezbednosnih razloga, ukucate ponovo svoje korisničko ime i šifru ili broj kartice. Link koji otvarate ima logo, boje i izgled na koji ste navikli i ako se baš ne udubite, teško da možete da provalite da je stranica lažna.

Tim povodom Danilo Cvjetićanin, stručnjak za IT bezbednost, ističe da je godinama u porastu ovaj vid kriminala iako su današnji sistemi znatno bezbedniji.

Foto: pexels.com

- Uglavnom to rade Bugari i Rumuni preko skener aparata koje se postavljaju na bankomate, a sada postoje i moderniji skener uređaji, i tako dolaze do podataka. Druga metoda je klasični fišing, kada navodno vaša banka traži podatke i na njih nikada ne treba odgovarati jer banke to ne rade na taj način - ističe Cvjetićanin.

Saveti za kompanije

  • Podesiti uređaje da traže potvrdu pre pristupanja vaj-faju. Uvek koristiti lozinkom zaštićene vaj-faj mreže
  • Instalirati i redovno ažurirati antivirusni i firewall softver na računaru
  • Poverljive i lične informacije kao i poslovnu korespondenciju slati isključivo preko zaštićenih mejlova
  • Mejlovima koji traže "hitnu akciju ili odgovor" pristupati sa posebnom pažnjom
  • Voditi interni registar računa partnera (poželjno u papirnoj formi) i proveriti da li je broj računa na fakturi jednak broju iz registra
  • Pre plaćanja inofaktura, uvek potvrditi i proveriti instrukcije za plaćanje sa izdavaocem fakture

Saveti za građane

  • Oprezno rukujte svojim podacima i pazite kome pružate poverenje onlajn
  • Razmislite koje informacije o sebi objavljujete na društvenim mrežama
  • Lozinku za bilo koji servis, sliku kartice, PIN kodove, TAN brojeve i slično niko ne sme da traži od vas i niste dužni da ih dostavljate ikome, čak ni banci