NAMEŠTALJKA! Ovo su najveće zablude o Brankoviću: Vuk nije izdajnik, to je podvala Austrougara!


IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 07.11.2019 | 06:24


Kroz epske narodne pesme Vuk Branković je opevan kao izdajnik, ali istoričari tvrde da u tome nema istine i da je ona potpuno drugačija.

Foto: en.wikimedia.org

Vuk Branković

Bio je najmlađi sin Branka Mladenovića i oženjen Marom, ćerkom kneza Lazara Hrebeljanovića, s kojom je imao tri sina - Grgura, Đurađa i Lazara. Umro je u turskom zarobljeništvu 6. novembra 1397.

Ne postoje tačni podaci gde počiva, ali postoje indicije da je sahranjen u svetogorskom u manastiru Svetog Pavla ili u Hilandaru, čiji je ktitor bio za života. Da je zaista bio izdajica, kako mu se pripisuje, nikako ne bi mogao da počiva na ovom svetom mestu.

Umro je u turskom zarobljeništvu, a sahranjen je u manastiru Svetog Pavla ili u Hilandaru

Epitet izdajnika Vuk Branković je zaradio posle Kosovske bitke, kada je navodno izdao Lazara. Naime, on je u krvavoj borbi sa Osmanlijama 28. juna 1389. godine na Kosovu komadovao levim krilom srpske vojske. Iako nema relevantnih istorijskih podataka, legenda kaže da je naredio povlačenje svog dela vojske, zbog čega su Lazar i ostali Srbi izgubili bitku.

Ovo su najveće zablude o Brankoviću

1. Izdajnikom ga proglasili Nemci iz Austrougarske

2. Nije pobegao niti povukao vojsku sa Kosova

3. Bojno polje napustio je posle smrti cara Lazara i sultana Murata, čime je bitka bila okončana

4. Nikada nije priznao vlast sultana Bajazita i do kraja života se borio protiv Osmanlija

5. Umro je u turskom zarobljeništvu

- Tu podvalu da je Vuk Branković izdajnik poturili su Nemci iz Austrougarske kako bi okaljali obraz Srbije i srpske vojske. Najpogodniji za to bio je Vuk Branković, koji je preživeo Kosovsku bitku. Međutim, posle ovog boja on je čvrstom rukom upravljao Srbijom zajedno sa kneginjom Milicom, dok je njegov sin Đurađ dodatno učvrstio poziciju i snagu Srbije. To svakako ne bi bilo moguće da je kuća Brankovića zaista bila okaljana zbog Vukove izdaje - objašnjava za Srpski telegraf istoričar Božidar Kljajević.

Istorijski podaci beleže da Branković nikada nije priznao vlast turskog sultana Bajazita i da je nastavio borbu protiv Osmanlija osam godina posle epske bitke na Kosovu.

Nakon propasti krstaškog pohoda u bici kod Nikopolja 25. septembra 1396. godine, Osmanlije su konačno zauzele sve zemlje Vuka Brankovića, a njega odveli u zarobljeništvo, u kom je i umro. Najveći deo njegovih poseda pripao je knezu Stefanu Lazareviću, dok je njegovoj ženi Mari i sinovima ostavljena mala oblast sa sedištem u Vučitrnu.