Stojanoviće čuva bog i albanski policajci: U južnom delu Kosovske Mitrovice živi samo jedna srpska porodica


IZVOR: Republika - 06.02.2019 | 06:53


Od oko 50.000 Srba, koliko ih je do 1999. godine bilo u južnom delu Mitrovice, danas tamo živi samo jedna jedina srpska porodica, i to porodica sveštenika Nenada Stojanovića - on, njegova supruga i njihovih četvoro dece.

Foto: Tanjug

Stojanović, inače rodom iz Gnjilana, već treću godinu služi u crkvi Svetog Save, bogomolji koja je pre rata bila centar okupljanja verujućih Srba ne samo iz Kosovske Mitrovice već i iz Zvečana i Leposavića.

- Mi smo jedini Srbi ovde, a na liturgije uglavnom dolaze ljudi iz severnog dela Mitrovice, taksijem, pešaka. Nekada bude 10, nekada 20 vernika, zavisi od praznika. Kada je Sveti Sava, bude malo više ljudi, nekada čak i do 100, ispričao je Stojanović reporteru Tanjuga.

SVEŠTENIK: Savetovali su me da se po gradu ne krećem u mantiji

Kaže da ni on ni članovi porodice nisu do sada imali nikakvih problema sa Albancima, možda zato što ih čuva policija, u koju, kažu, imaju veliko poverenje i koja je sveštenika savetovala da se po gradu kreće bez mantije, kako se ipak ne bi našao neko ko bi to mogao da shvati kao provokaciju.

- Osećamo se sigurno, organizovali smo život, deca nam idu u školu u severnom delu, ja tamo u školi predajem veronauku. Navikli smo se na život ovde, navodi Stojanović. Ipak, priznaje da porodica vodi računa o tome gde se kreću i da izbegavaju mesta u centru južne Mitrovice gde su možda mogući neki problemi.

Foto: Tanjug

Saživeli su se sa osamom, iako, priznaje Stojanović, deci i popadiji nedostaje komšiluk, odnosno društvo.

Uprkos svemu Stojanović kaže da ne bi otišao iz južne Mitrovice jer treba obnoviti crkvu koju je, inače, čuvao Kfor do 2004. godine, kada su je u pogromu Albanci zapalili.

- Najlakše je spakovati se i otići na neko drugo mesto, ali kada je čovek predan i služi bogu, onda je sve ostalo lako, kaže Stojanović.

Foto: Tanjug

Obnova crkve počela 2015.

Crkva u južnom delu Mitrovice je potpuno izgorela 2004. godine.

- Mermer na podu, podno grejanje, galerija, ikonostas... sve je izgorelo. Pod je na puno mesta napukao od toplote, jer su Albanci ovde ubacili gume od automobila koje su onda zapalili. Bila je cela crna od čađi, priča Stojanović. On podseća da je nakon toga njegov prethodnik, koji je prvi nakon 2004. godine služio u toj crkvi, počeo i sa njenom obnovom 2015. godine.