NAJSIROMAŠNIJU ZEMLJU EVROPE SVI SU ZABORAVILI I OSTAVILI: Kakve vakcine, mi ovde nemamo ni hleb, UBIJAJU NAS I KORONA I GLAD?!

Foto: Tanjug/AP

Zastrašujuća situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, Moldaviji, postala je još dramatičnija tokom pandemije koronavirusa kada je, ionako oslabljenu ekonomiju i privredu pogodila kriza kakva nije viđena decenijama na tlu Starog kontinenta, pa ljudi osim od koronavirusa masovno umiru i od gladi, nemaštine i zaranih bolesti.

Zemlju su prekrila nepregledna čitava naselja beskućnika, a i oni koji iole imaju osnovne uslove za život, primaju platu od svega 300 evra i sa njom ne mogu da priušte ništa sem hrane za sebe i za svoje članove porodica. Istovremeno, sve to ne predstavlja temu u Evropskoj uniji, ali ni u Rusiji koja odskoro kao da je digla ruke od te bivše republike SSSR. U nju zato vakcine protiv KOVIDA-19 malte ne nisu ni stigle, a u bolnicama nema osnovnih uslova za lečenje teških pacijenata. Ljudi umiru u najvećim mukama.      

- Moldavska vlada, na početku pandemije, nije bila u stanju da nabavi vakcine jer jednostavno nije imala čime da ih plati. Pacijente teško obolele od koronavirusa nema ko da leči. Plate lekara su petsto evra, a hronično ih ima malo jer su mnogi sreću potražili u EU - piše Slobodna Dalmacija i navodi kako korupcija, lokalni šerifi, želja za EU integracijama s jedne i rusofilstvo s druge strane, razdiru tu malu državu na putu za nigde.

 

- Kakva vakcina, mi ovde umiremo od gladi - glasi očajni apel stanovnika Moldavije.   

Raspadom SSSR, Moldavija je u samostalnost s pedeset odsto manjim BDP. Zemlja je godinama bila u teškoj ekonomskoj depresiji. Do 2006. čak trećina stanovništva bila je toliko siromašna da je među njima bilo i gladnih. U poslednjih petnaest godina ekonomsko stanje se ipak nešto popravilo, prvenstveno zato jer se znatan deo Moldavaca odselio trbuhom za kruhom, u EU ili Rusiju, pa iz inostranstva pomažu svojim porodicama.

Ona "leluja" između Istoka i Zapada, a situaciju joj dodatno komplikuje činjenica da se nakon osamostaljenja suočila sa separatizmom. Oni koji nisu podržali put Moldavije na Zapad, osnovali su nepriznatu Republiku Pridnjestrovska sa oko pola miliona stanovnika uz granicu s Ukrajinom i glavnim gradom Tiraspoljom.

Iako se nakon kratkog vojnog sukoba 1992. to područje faktički izdvojilo iz Moldavije, ono joj pripada po međunarodnom pravu. 

Inače, Moldavci, kojih ima oko tri miliona, najviše žive od vinogradarstva, pa je zemlja nadaleko poznata po vrhunskim vinima. Tamo je najveći vinski podrum na svetu, dug čak dvesta kilometara. Radi se o hodniku nekadašnjeg rudnika napunjenog s više od dva miliona boca vina. Uz vinogradarstvo i voćarstvo, zemlja živi i od proizvodnje duvana, što je daleko od dovoljnog. 

Foto: Tanjug/AP

Moldaviju danas vodi Natalija Gavrilica kojoj je ulogu mandatarke za sastav nove vlade dodelila prva predsednica Maja Sandu.