Mihajlović: Imao sam napade panike, hteo sam da razbijem prozor stolicom, ali sam se smejao zbog porodice!


IZVOR: Republika - 18.01.2020 | 11:46


Trener fudbalera Bolonje Siniša Mihajlović izjavio je da prvi ciklus hemoterapija bio najteži, ali da je morao da bude jak i da izdrži sve zbog svoje porodice.

Foto: Tanjug/AP

Morao je da bude jak zbog porodice

- Za sada pobeđujem, ali moram da budem oprezan. Sve ide kako treba, prošlo 78 dana od transplatacije koštane srži, a prvih 100 dana je najkritičnije. Veoma sam srećan, nema ozbiljnih komplikacija i to je dobro. Krenuo sam sa treninzima kako bih povratio snagu i čvrstinu. Četiri meseca ništa nisam radio, dnevno sam pio 17 tableta i malo sam naduven - rekao je Mihajlović u emisiji Verismo na italijanskoj televiziji.

Srpskom treneru prošlog jula dijagnostifikovana je leukemija, a Mihajlović je objasnio i kako je protekao početak lečenja.

- Imao sam 13 hemoterapija u pet dana. Prvi ciklus je bio najteži. Imao sam napade panike koje nikada do tada nisam imao, jer sam bio zaključan u bolničkoj sobi. Nisam mogao da izađem i ludeo sam zbog toga. Hteo sam da razbijem prozor stolicom, ali su se supruga i medicinske sestre zaustavile. Bio sam bolestan, ali morao sam da dajem snagu svojoj porodici, jer ako bi videli da sam slomljen, njima bi bilo još gore. Trudio sam se da ostanem pozitivan i da se smejem, pretvarao sam se da ih ne brinem. To je bila jedna od najtežih stvari - rekao je Mihajlović.

Objasnio je i kako je izgledao povratak kući za Božić.

- To je bio jedan od najlepših Božića u mom životu, cela porodica je bila tu. Tu je bila i moja majka, koja se ljutila na mene zbog toga što sam plakao na drugoj konferencijii za medije. Spremala je srpska jela. Sve je bilo ukusno, a zahvaljući tome uspeo sam da nabacim koji kilogram - navodi srpski trener.

Javnost je iznenadio kada je posle 40 dana od početka lečenja vodio svoj tim sa klupe, nakon čega su mu stizale poruke podrške sa svih strana.

- Ne mislim da sam heroj. Ja sam normalan čovek, sa svojim vrlinama i manama. Suočio sam se sa tim onakav kakav sam, ali svako mora sa nečim da se nosi kako mu odgovara. Niko ne treba da se stidi što je bolestan ili što plače. Najvažnija stvar je da ne žališ, da imaš želju da živiš i da se boriš - zaključio je Mihajlović.