10 PRAVILA CENKANJA: Spustite cenu poput lokalca


IZVOR: punkufer.hr - 16.09.2017 | 01:12


U azijskim zemljama cenkanje je deo kulture, a kako biste uspešno spustili cenu, preuzmite taktiku igrača šaha ili pokeraša.

Foto: pixabay.com

Cenkanje nije svađa

Na pijacana Bangkoka, Nju Delhija ili Istanbula cenjkanje je duboko ukorenjeno u tradiciju, a uči se još od malih nogu. Ipak, turisti neretko imaju etički problem kad je reč o pogađanju oko cene s nekime ko zarađuje manje od njih, pa im je jednostavnije da plate puni iznos, nego da se svađaju se oko nekoliko novčanica. Međuti, istina je da cenkanje nema nikakve veze sa svađanjem; sličnije je partiji šaha jer u igri s prodavcem kupac nikad ne pobeđuje. Ako smatra da će biti na gubitku, prodavac neće dati robu u bescenje.

Cilj cenkanja nije opljačkati prodavaca, nego platiti cenu po kojoj kupuje lokalno stanovništvo. Čak i da vam ne polazi za rukom da toliko spustite cenu, korisno je s prethodno istražite tržište, odnosno da se raspitate o kojim se ciframa radi. U Indiji može biti legitimno ponuditi 70 odsto cene, dok je na Tajlandu, za početak, preporučljivo tražiti popust od 50 procenata.

 

Važno je poznavati granicu – ako vas ponese adrenalin oko spuštanja cena, zadržite hladnu glavu i korektan pristup. Na primer, kod štandova s uličnom hranom koji imaju istaknute cene ili smešno jeftinim prodavaonicama na kojima se ne pravi granica između domaćih i stranih kupaca. 

Zlatna pravila cenkanja 

  • Cenkanje nije svađanje nego razgovor, odnosno traženje kompromisa s kojim će obe strane biti koliko-toliko zadovoljne (baš kao i u vezi).
  • Nasmejte se. Pokažite da želite da razgovarate i pokušajte da se opustite. Na kraju kupovine, možda ćete imati i novog prijatelja. 
  • Ponesite kovanice kako ne bi došli u neprijatnu situaciju da prodavac nema dovoljno sitnog novca. Uostalom, tako ćete ga lakše uveriti da imate tek toliko koliko možete da potrošite. 
  •  Nemojte da budete grčeviti i da delujte nezainteresirano. Čak i da želite da kupite željeni predmet po svaku cenu, nemojte to pokazati.
  • Ne žurite. Prodavci su uglavnom odlični psiholozi i lako će pročitati da vam se žuri. Ako imate dovoljno vremena, istražite ponudu na različitim mestima pre kupovine.
  • Ako vas pitaju koliko biste dali za predmet koji kupujete, nemojte da nasednete. Sačekajte da prodavac prvi kaže cenu. Na početku razgovora je uobičajeno ponuditi oko 50 odsto manje, ali to zavisi od zemlje u kojoj se nalazite i prodavnice ili štanda.
  • Ako želite da kupite više stvari, nemojte to da pokažete odmah na početku. Vešti kupci na polovini cenkanja pristanu na višu cenu, ali zatraže još jedan proizvod gratis. 
  •  Jedan od trikova je blefiranje nezainteresovanog odlaska pošto ponudite previsoku cenu. Ta taktika u većini slučajeva pali, ali može da se dogodite i da vas prodavac ne pozove natrag. Ako se odlučite da odete, pristali ste na kockanje.
  • ukoliko smislite razlog za popust. Pravite se da tražite drugu boju ili veličinu ili zatražite sniženje na količinu.
  • Ako ne razumete jezik, nije na odmet da ponesete digitron da biste se lakše sporazumeli, kao i da skinete aplikaciju za preračunavanje valute.