SLOBODNI ŠEĆERI STVARAJU KARIJES: Koja hrana kvari zube, a koja je dobra po njihovo zdravlje


IZVOR: E. S. T. - 17.12.2018 | 11:48


Kada je reč o zubnom kvaru, preporučuje se da šećeri ne čine više od 5 odsto, što je teško ostvarivo jer je prisutan i u namirnicama u kojima ga najmanje očekujemo, npr. u kečapu, hamburgeru i sl.

Foto: pixabay.com

Samo pranjem, bez korišćenja aktivnih materija, ne može da se spreči nastanak karijesa!

Zubni kvar je direktno posledica unosa tzv. slobodnih šećera. Međutim, problem je što se šećeri nalaze u većini hrane koja je u slobodnoj prodaji, pa je naša ishrana prepuna materija štetnih po zdravlje zuba. O tome na koji način hrana kvari zube i kako da prilagodimo ishranu zdravom načinu života za Srpski telegraf govori prof. dr Jovan Vojinović, rukovodilac dečje i preventivne stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu.

MOGUĆE JE OPORAVITI GLEĐ

- Slobodni šećeri menjaju sastav bakterija u usnoj duplji i snižavaju pH ispod 5,5, a tada počinju da se izvlače minerali iz kristalne strukture zubne gleđi. Kisela sredina potiskuje korisne bakterije, tako da počinju da dominiraju kariogene. Kada se unesu slobodni šećeri, nizak pH traje i više od 20 minuta, pa ako se to previše često događa, gubitak minerala je veći nego njihova nadoknada (ponovna ugradnja), stoga zubna gleđ slabi i u jednom trenutku pod mehaničkim pritiskom puca i stvaraju se rupice. Tako nastaje zubni kvar (karijes), čiji su prvi vidljivi znaci bele mrlje na površini zuba - objašnjava autor najposećenije zdravstveno vaspitne Fejsbuk stranice i portala iz stomatologije namenjenih roditeljima "Dečja stomatologija".

U stadijumu belih mrlja moguće je promenom ishrane i specijalnim postupcima remineralizacije da se podstiče vraćanje minerala i tako zubna gleđ potpuno oporavi. Rupice se moraju zatvoriti plombama da razaranje zuba ne napreduje, što dovodi do infekcije mekih tkiva, vilične kosti, pa čak i krvotoka.
Slobodni šećeri nisu uzrok samo zubnog kvara. Poslednjih decenija je potvrđeno da je njihov pojačani unos značajni rizični faktor za razvoj najopasnijih oboljenja, poput oboljenja srca i krvnih sudova, dijabetesa, malignih oboljenja i dr. Zbog toga i SZO snažno preporučuje da slobodni šećeri ne bi trebalo da čine više od 10 procenata ukupnog dnevnog unosa energije.

- Kada je reč o zubnom kvaru, preporučuje se da to ne bude više od 5 odsto, pri tome je veoma značajno i koliko se često oni unose. Ovo je teško ostvarivo jer je šećer prisutan i u namirnicama u kojima ga najmanje očekujemo, npr. u kečapu, hamburgeru i slično - otkriva zubar.

Najbolji način da zaštitimo zube od tolikog unosa slobodnih šećera je pranje zuba i koršćenje aktivnih materija koje podstiču vraćanje minerala u zubnu gleđ. Dakle, samo pranjem, bez korišćenja aktivnih materija, ne može da se spreči nastanak karijesa!

- Najznačajnija aktivna materija za koju se smatra da je uzrok masovnog pada zastupljenosti karijesa u razvijenim zemljama od osamdesetih godina prošlog veka je fluor. Poslednjih godina dokazano je da dejstvo na oporavak zubne gleđi imaju i materije poput ksilitola i nanoapatita. Veoma je značajno da se posle pranja zuba sa zubnom pastom koja sadrži aktivne sastojke usta ne ispiraju najmanje pola sata - savetuje dr Vojinović.

KARIOGENA HRANA

Foto: Privatna arhiva

Stomatolog Jovan Vojinović

Ipak, ni fluoridi ne mogu da spreče razvoj karijesa kod prečestog unosa slobodnih šećera, a to je više od šest puta dnevno, makar i u minimalnim količinama. Najopasnije je ako se ti šećeri unose između obroka ili pred spavanje, a ne operu se zubi. Takođe, nije dobro po unosu slobodnih šećera odmah prati zube četkicom, jer je zubna gleđ razmekšala. Treba sačekati najmanje pola sata, ali je dobro da se usta isperu vodicom koja sadrži aktivne materije.

Hrana koja sadrži slobodne šećere naziva se kariogena. Tu spada skrob od rafiniranog brašna (uglavnom sva peciva) ili ako je termički prerađen kuvanjem, pečenjem. On se već u ustima brzo razlaže na slobodne šećere i kariogene bakterije mogu da ga koriste za svoje procese prerade. Najopasnija je kombinacija skroba i slobodnih šećera (kolači, grickalice, slatka peciva i sl.)

Preporuke prof. Vojinovića

1. Odrediti rizik prema zubnom kvaru kod svoga stomatologa i na osnovu njega odrediti preventivne mere i učestalost kontrola

2. Prati zube najmanje dva puta dnevno zubnom pastom koja sadrži dovoljne količine aktivnih materija (dečje paste ih uglavnom ne sadrže) i ne zaboraviti ćišćenje međuzubnih prostora. Proveravati povremeno koliko kvalitetno perete zube i zahtevati od svoga stomatologa da na kontrolama uvek to učini

3. Kariogene namirnice koristiti isključivo uz obrok, i to ne više od jednom dnevno. Posle njih isprati usta, po mogućstvu aktivnim materijama (fluor, ksilitol, nanopastiti)

4. Između obroka (užine) koristiti zdrave zaštitne namirnice

5. Truditi se da se što više koriste namirnice koje zahtevaju žvakanje. Dobro sažvakati svaki zalogaj. Sveže voće i povrće je mnogo bolje od ceđenog

Na kariogenost hrane utiče još niz faktora:

LEPLJIVA HRANA jer se dugo zadržava na zubima, opasnija je i od nelepljive koja ima više slobodnih šećera (zbog toga je jabuka opasnija od sladoleda)

RASTVORLJIVOST U USTIMA do koje dolazi zbog pljuvačke (čak i prirodni skrob poput brašna, koji ne spada u slobodne šećere, zbog ovoga može da napravi problem)

LOŠA KOMBINACIJA HRANE kao što je npr. mešanje skroba i slobodnih šećera ili mleka sa šećerom ili skrobom (mleko se zbog ovoga ne bi trebalo mešati sa hlebom, keksom i žitaricama)

DUGO ZADRŽAVANJE KARIOGENE HRANE U USTIMA Čak i slabo rastvorljiva hrana poput skroba u dodiru sa pljuvačkom može biti razložena i podložna bakterijama - ovo je posebno opasno kod male dece koja slabije jedu i praktično satima "preživaju" obrok

NOĆNI OBROCI su mnogo štetniji od dnevnih jer se noću smanjuje lučenje pljuvačke, koja je sa svojim odbrambenim sastojcima ključna za održavanje ravnoteže na površini gleđi i sprečavanje bujanja zubnog plaka. To je kod male dece posebno izraženo jer do druge ili treće godine još sazrevaju pljuvačne žlezde