Ruski ENDOKRINOLOG razbija MITOVE O ŠTITASTOJ ŽLEZDI


IZVOR: Marija Stanić - 15.08.2021 | 13:30


Ako se pojavi neki problem sa štitastom žlezdom, mnoge osobe počinju da paniče i prave iste greške, delimično zato što postoji toliko mitova i nagađanja povezanih sa ovim malim, ali veoma važnim organom.

Foto: pixabay.com

Postoje brojne zablute prilikom lečenja štitaste žlezde

Ako sumnjate da imate problem sa štitastom žlezdom, prvo što treba da uradite jeste da odete do ogledala. Gledajući odraz, blago nagnite glavu unazad, progutajte i opipajte vrat. Čak i ako štitasta žlezda nije vidljiva, ako je opipljiva i pojavljuje se pri gutanju, ovo je razlog da se obratite endokrinologu.

- Uopšteno, hipertiroza, bolest kod koje štitasta železda pojačano luči svoje hormone, danas se leči terapijom lekovima, hirurškim tretmanom, odnosno uklanjanjem štitaste žlezde i lečenjem radioaktivnim jodom, što dovodi do atrofije žlezde. Uvek se počinje s terapijom lekovima, ali ako pacijent koji je primio terapiju ima recidiv bolesti, to je već indikacija za radikalno lečenje. Zato što je nemoguće stalno uzimati lekove koji blokiraju proizvodnju hormona štitaste žlezde i u nekom momentu se mora preći na radikalniji pristup lečenja. Što se tiče hipotireoze, ona zahteva lekove koji će nadomestiti hormone koje štitasta žlezda proizvodi u nedovoljnoj meri - objašnjava ruski endokrinolog najviše kategorije dr Svetlana Balkova.

Ona kaže da su u narodu ukorenjeni neki mitovi, zablude i neosnovani saveti vezani za štitastu žlezdu, koji nemaju veze sa realnošću, a primena ili verovanje u njih može ugroziti zdravlje i pogoršati situaciju sa štitastom žlezdom.

MIT 1 Svi problemi su uzrokovani nedostatkom joda u organizmu

- Ovo je čista zabluda. Jod jeste neophodan za lučenje hormona štitaste žlezde i njegov nedostatak može dovesti do endemske strume, koja je veoma ozbiljna bolest. Kada u telu nema dovoljno joda, štitasta žlezda nije u stanju da proizvede potrebnu količinu hormona. Kao rezultat toga, osoba postaje letargična, apatična, a memorija postaje slaba.

Pokušavajući da uhvati male mrvice joda iz krvi, štitasta žlezda se uvećava i tako gušavost postaje vidljiva. To je endemska guša, koja je lider među poremećajima u radu štitaste žlezde. Međutim, postoje brojne autoimune bolesti štitaste žlezde koje nemaju nikakve veze sa jodom. One su, pre svega, nasledne, a faktori koji ih izazivaju su, uglavnom, stres i infekcije. Štaviše, ove bolesti se mogu javiti u okviru hipotireoze i hipertireoze, a da jod nema nikakve veze sa tim - kaže dr Balkova.

MIT 2 Korisno je svakodnevno uzimati kap alkoholne tinkture joda u čaši mleka radi prevencije bolesti štitaste žlezde

- Ovo ni u kom slučaju ne smete da radite. Kapljica alkoholne tinkture joda sadrži skoro mesečnu količinu joda koja je potrebna organizmu. Tako velika doza može blokirati rad štitaste žlezde. Prema SZO, preporučeni dnevni unos za prevenciju nedostatka joda za odrasle i decu stariju od 12 godina iznosi 200 mcg, a za trudnice - 250 mcg. Inače, za razliku od hemijskog joda, biološki jod sadržan u plodovima mora, algama, jodiranoj soli, jodiranom hlebu i maslacu ne može dovesti do predoziranja ovim elementom. Za prevenciju bolesti štitaste žlezde, naročito ako imate genetske predispozicije, tokom leta vam može pomoći ishrana bogata zelenim lisnatim povrćem i bobičastim voćem, koji su bogati vitaminima i mineralima. Početkom jeseni potreban je dodatni unos multivitamina sa kalijum-jodidom. Jedna tableta sadrži od 100 do 150 mcg joda. Osim toga, određeni multivitamini za zaštitu štitaste žlezde, pored joda, sadrže selen, bakar i cink, koji su takođe neophodni za pravilan rad štitnjače - savetuje dr Balkova.

 

via GIPHY

 

MIT 3 Svaki čvor u štitastoj žlezdi je rak koji se mora hirurški odstraniti

- Ovo je još jedna od zabluda kojom pojedine osobe bespotrebno plaše sebe jer se čvorovi retko degenerišu u rak. U čak 85 odsto slučajeva radi se o takozvanoj benignoj nodularnoj koloidnoj guši. To, naravno, ne znači da pojavu čvorića treba zanemariti. Potrebno je posetiti endokrinologa koji će, ako je veličina čvorića manja od centimetra u prečniku, zakazati kontrolu za šest meseci i ultrazvučnim pregledom proceniti da li se čvor povećao. Ako je veličina nodusa ostala ista, možete mirno da sačekate sledeću kontrolu, koju će lekar verovatno zakazati tek za godinu dana. Ako je čvor veći u prečniku ili se na kontroli utvrdi da je porastao, vrši se punkciona biopsija. Samo ako se kroz citopatološku analizu utvrdi da je čvorić maligne prirode, neophodna je operacija. U suprotnom, hirurška intervencija je beskorisna. Ipak, postoji izuzetak. Preporučuje se hirurško uklanjanje čvorića u štitastoj žlezdi ako je prečnik veći od četiri centimetra, čak iako je biopsija pokazala da je benigne prirode. Razlog je jer tako uvećana štitasta žlezda može da vrši pritisak na obližnje organe i otežava disanje, gutanje i govor - kaže dr Balkova.

MIT 4 Bolesti štitaste žlezde pogađaju samo odrasle ljude

- Ovo nije istina. Hipotireoza uzrokovana nedostatkom hormona štitaste žlezde često je urođena i od neprocenjivog je značaja otkriti je na vreme. Upravo za malu decu ova bolest je najopasnija jer bez blagovremenog lečenja dolazi do brojnih i nepovratnih komplikacija. Takva deca kasnije primetno zaostaju za svojim vršnjacima u fizičkom i mentalnom razvoju. Čak i kad odrastu i uzimaju potrebne lekove, odlikuje ih smanjena inteligencija, veliki problemi sa pamćenjem i česte psihijatrijske bolesti. Zahvaljujući skriningu za rano otkrivanje hipotiroidizma u petoj nedelji trudnoće, moguće je u potpunosti zaštititi nerođeno dete dete od hipotiroidizma. Nažalost, ne rade svi ginekolozi takve preglede. Bebe sa urođenim hipotiroidizmom imaju tendenciju da budu veoma krupne, apatične, pospane, da pate od zatvora i slabo reaguju na druge osobe. Ponekad roditelji ne umeju da prepoznaju ove simptome već se, naprotiv, raduju jer je njihova beba mirna, lepo spava i retko plače. Zbog toga roditelji moraju biti na oprezu u prvim mesecima bebinog života. Započinjanjem lečenja u prvim mesecima života bebe možete sprečiti mentalnu retardaciju - naglašava dr Balkova.

MIT 5 Oftalmopatija je obavezan znak Bazedovljeve bolesti

- Ovo je takođe jedna od zabluda. Bazedovljeva bolest ili hipertireoza je autoimuna bolest koja se razvija kao rezultat preaktivne štitaste žlezde. Tipičan simptom ove bolesti je oftalmopatija, odnosno ispupčenje očnih jabučica, drhtavica, lupanje srca, jako znojenje i gubitak težine. Međutim, postoji mnogo atipičnih oblika hipertireoze. Oftalmopatija se javlja kod samo 40 od 100 pacijenata sa ovom dijagnozom - kaže dr Balkova.

MIT 6 Osoba sa hipertireozom postaje invalid nakon uklanjanja štitaste žlezde

- Ovo je apsolutna zabluda. Jedino što takve ljude razlikuje od ostalih je činjenica da doživotno moraju da piju hormonske lekove, koji će zameniti funkciju uklonjene štitaste žlezde. Dakle, invaliditet ne dolazi u obzir, već su to osobe koji žive normalnim i ispunjenim životom - kaže dr Balkova.

via GIPHY

SIMPTOMI HIPERTIREOZE

  • Nervoza
  • Motorni nemir
  • Emocionalna labilnost
  • Nesanica
  • Tremor tela
  • Preterano znojenje
  • Česte dijareje
  • Povećana osetljivost na toplotu
  • Ubrzan puls, aritmija i tahikardija
  • Povišen krvi pritisak
  • Gubitak kilograma

SIMPTOMI HIPOTIREOZE

  • Uvećana štitasta žlezda
  • Umor
  • Povećana osetljivost na hladnoću
  • Zatvor
  • Suva koža i krta i lomljiva kosa
  • Dobijanje na težini
  • Bledo i natečeno lice
  • Grub i hrapav glas
  • Bolovi u mišićima, slabost i ukočenost
  • Bol, ukočenost ili oticanje zglobova
  • Neredovne menstruacije, smanjen libido i fertilnost
  • Usporen rad srca
  • Depresija i anksioznost
  • Oslabljena memorija
  • Povišen nivo masnoća u krvi