PRITISAK PADA ČAK I ZDRAVIM LJUDIMA: Doktorka objasnila simptome, kao i TRI najčešća PROBLEMA!


IZVOR: Republika - 22.05.2021 | 11:42


Nizak pritisak nije neouobičajen i manifestuje se na tri načina, posebno tokom nestabilnog vremena.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Dr Radmila Šehić

Veliki procenat vlage u vazduhu usled obilnih padavina, ali i zagušljive prostorije, gužva i stres mogu dovesti do naglog srozavanja krvnog pritiska čak i kod potpuno zdravih ljudi. Od kolapsa su naročito ugroženi srčani bolesnici, odnosno hipertoničari, ali i svi drugi hronično oboleli pa lekari savetuju da se pritisak meri češće nego obično kako bi se izbegli vrtoglavica, mučnina, lupanje srca, slabost...

Doktorka Radmila Šehić iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu kaže da se pod niskim pritiskom podrazumeva onaj čije su vrednosti 90 za gornji, odnosno 60 za donji.

- Ovo stanje praćeno je raznolikom simptomatologijom, pa osim vrtoglavice, mučnine, lupanja srca i opšte slabosti može da se javi i potiljačna glavobolja, preznojavanje, osećaj straha ili tonjenja. Gotovo da nema osobe koja tokom života nije imala pad krvnog pritiska ispod dopustivih vrednosti - rekla je dr Šehić, prenosi Mondo.

Nije svaki sniženi pritisak isti, postoje tri vrste.

Prva je funkcionalna, vezana je za pad krvnog pritiska usled oslabljenog tonusa zidova krvnih sudova, kao posledica dugotrajnog ležanja i zauzimanja uspravnog položaja. Poznata je kao ortostatska hipotenzija i ne mora biti u vezi sa nekim oboljenjem. Jednostavno se pri naglom ustajanju ne obavi dovoljan dotok krvi u mozak i druge organe, a sanira se tako što se pri ustajanju postepeno uspravljamo, uz pauzu za sedenje.

Druga vrsta je sekundarna, posledica je uticaja hroničnih oboljenja na vitalnost krvnih sudova. Dešava se kod srčanih i pulmoloških bolesnika najčešće, ali i kod onih koji imaju metabolička ili hematološka oboljenja. Nije redak slučaj i da se ova vrsta hipotenzije konstatuje kod neadekvatne upotrebe lekova protiv visokog pritiska, upotrebe sedativa ili bilo kog drugog leka koji ima dejstvo na krvne sudove.

Posebna kategorija su kolaps i sinkopa, upozorila je dr Šehić.

- Kolaps je trenutni pad pritiska koji se dešava i potpuno zdravim osobama. Česti provocirajući faktori su veliki procenat vlage u vazduhu, neprovetrene prostorije, gužva, dugotrajno stajanje, gubitak tečnosti i minerala pri fizičkom naporu, a kod devojaka u toku ciklusa i hormonskih stanja - rekla je ona.

Da biste sprečili da se srušite, bitno je da to stanje prepoznate pre nego što se pritisak snizi ispod normale. Simptomi su zujanje u ušima, malaksalost, mučnina i znojenje, ako se tako osećate, bitno je da što pre sednete ili se negde naslonite. Idealno je da se glava spusti ka krilu, da se diše duboko i bez panike.

Da bi se sprečio kolaps, potrebno je pravilno se hraniti, unositi dovoljno tečnosti, spavati redovno i ne unositi alkohol niti nikotin. Važno je i ne pretopljavati se.

Sinkopa je ozbiljnije stanje praćeno gubitkom svesti, i tada su moguća povređivanja, upozorava doktorka.

- U tom slučaju osobu postavite na bok, raskomotite, rashladite vodom i omogućite protok vazduha, i tek kada dođe svesti dajte joj tečnost u malim gutljajima. Svako stanje sinkope trebalo bi ozbiljno shvatiti i dalje dijagnostički proveriti - rekla je ona.