OTAC POVREĐENOG PILOTA: Sin mi je sav u modricama!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Mesto nesreće u Kovačici

To je pokazao skener, mada će ga za svaki slučaj snimiti još jednom. Prošlu noć proveo je u veštačkoj komi zbog bolova. Nakratko se probudio, ali zbog lekova još spava, mada, medicinska sestra kaže da čuje.

Ovo je, za "Novosti" rekao Momčilo Matić, otac povređenog pilota, Aleksandra Matića, koji je posle rušenja aviona zbrinut na VMA u Beogradu.

Momčilo je, kaže,  u sredu proveo noć sa svojom suprugom Dragicom i snajom Brankicom u Beogradu, strepeći za svog sina.

- Došli smo u Novi Sad, gde naš sin živi sa suprugom i sedmogodišnjom ćerkicom, i sada svi idemo za Jagodinu - dodaje Momčilo. - Lakše nam je kada smo skupa.

Pilotov otac kaže da je Aleksandar prvi u porodici koji je obukao pilotsku vojnu uniformu, a Vojnu akademiju je završio 1999. godine posle NATO bombardovanja. 

- Niko u familiji pre njega nije bio pilot, i ne znam otkud se kod njega rodila ta ljubav prema avionima i letenju - kaže pilotov otac. - Oduvek je voleo letenje i zato se opredelio za taj poziv.

Da je Aleksandar pod jakim sedativima, zbog velikih bolova koje trpi, te da se nada oporavku, potvrđuje nam i njegova supruga Brankica.

- Shvatite me, vrlo sam potresena, ne mogu ništa više da kažem! Jedino mogu da izrazim ogromnu zahvalnost kompletnom osoblju VMA. Oni zaista daju sve od sebe da pomognu Aleksandru - kaže njegova supruga.

U Gornjem Majuru, kod Jagodine, odakle je Aleksandrova porodica rodom, svi su čuli za udes vojnog aviona. Srećni su što se Aleksandar katapultirao i preživeo. U tom selu je njihova porodična kuća. Meštani su rekli da Aleksandrov otac Momčilo radi u Sloveniji, a majka Dragica je penzioner i da je češće u Novom Sadu kod sina, nego u selu. Imaju još jednog sina koji živi u Jagodini.

Jedan od rođaka familije Matić, Zoran, kojeg smo u četvrtak zatekli u Majuru, kaže da je čuo na televiziji šta se dogodilo.

- Aleksandar je pošten momak i, kako se to kaže, potpuno na svom mestu. Predobar je, izuzetno kulturan, pažljiv, fin, nijednu manu ne mogu da mu nađem. Oženjen je i ima ćerkicu. Moj pokojni otac Miroljub i njegov otac su braća od stričeva. Kao mali igrali smo se zajedno, a kasnije nas je život razdvojio. Zbog posla, nema vremena da dolazi često u selo. Poslednji put smo se videli na parastosu mom ocu, a nekoliko puta smo se sreli i u seoskoj crkvi, koju obiđe obavezno kad god dođe u Majur - priča Zoran, pokazujući zajedničku fotografiju sa jednog veselja.

I Jovanka Matić, snaja u široj familiji Matića, za mladog Aleksandra ponavlja uzrečicu "jednom čovek..."

- Nisam ga videla skoro, ali, anđeo je to od deteta! Verujte, to majka više ne rađa. Cela porodica je izuzetna - kaže Jovanka.

Rođaci, a i svi drugi meštani, "drže palčeve" Aleksandru da se što pre oporavi, pa da dođe u Gornji Majur da ga vide.