OVAJ SUKOB U GAZI NIJE KAO RANIJI Velika analiza BBC-ja: Što duže bude trajao, rašće i rizik od izbijanja TOTALNOG RATA NA BLISKOM ISOKU

Ali ovaj rat nije takav. Nije to samo zbog ogromnih ubistava, koje je prvo izvršio Hamas 7. oktobra, uglavnom izraelskih civila, a zatim usledila je „moćna osveta” Izraela, kako ju je nazvao premijer Benjamin Netanjahu, koja je uglavnom ubijala palestinske civile.

Ovaj rat je drugačiji od ostalih jer dolazi u vreme kada se rasedne linije koje dele Bliski istok tutnje. Najmanje dve decenije, najozbiljniji raskol u podeljenom geopolitičkom pejzažu regiona bio je između prijatelja i saveznika Irana, i prijatelja i saveznika Sjedinjenih Država.

Foto: Tanjug/AP

 

Jezgro iranske mreže, koja se ponekad naziva i „osovina otpora“, čine Hezbolah u Libanu, Asadov režim u Siriji, Huti u Jemenu i razne iračke milicije koje Iran naoružava i obučava. Iranci su takođe podržavali Hamas i Islamski džihad u Gazi.

Iran se takođe približava Rusiji i Kini. Iran je postao značajan deo ruskih ratnih napora u Ukrajini. Kina kupuje veliku količinu iranske nafte.

Što duže traje rat u Gazi i što Izrael ubija sve više palestinskih civila i uništava desetine hiljada domova, to je veći rizik od sukoba koji uključuje neke pripadnike ta dva kampa.

Hezbolah i lider Hasan Nasralah zapretili su otvaranjem drugog fronta u ratu
Granica između Izraela i Libana se zagreva, polako i stabilno. Ni Izrael ni Hezbolah ne žele rat punog razmera. Ali kako razmenjuju sve teže udarce, rizici od nekontrolisane eskalacije će rasti.

Huti u Jemenu lansirali su rakete i dronove prema Izraelu. Sve ih je do sada srušila izraelska protivvazdušna odbrana ili ratni brodovi američke mornarice u Crvenom moru.

U Iraku, milicije koje podržava Iran napale su američke baze. SAD su uzvratile na nekim od njihovih lokacija u Siriji. Opet, sve strane pokušavaju da ograniče eskalaciju, ali je uvek teško kontrolisati tempo vojne akcije.

Na američkoj strani su Izrael, zalivske naftne države, Jordan i Egipat. SAD nastavljaju da daju snažnu podršku Izraelu, iako je jasno da je predsedniku Džou Bajdenu neprijatno zbog načina na koji Izrael ubija toliko palestinskih civila. Američki državni sekretar Antoni Blinken javno je rekao da je previše palestinskih civila ubijeno.

Arapski saveznici Amerike su svi osudili ono što Izrael radi i pozvali na prekid vatre. Pogled na stotine hiljada Palestinaca koji beže iz svojih domova u severnoj Gazi i šetaju glavnim putem na jug budi duhove pobede Izraela nad Arapima u njegovom ratu za nezavisnost 1948. godine.

Foto: Tanjug/AP

 

Više od 700.000 Palestinaca je pobeglo ili su Izraelci proterani iz svojih domova pod pretnjom oružjem, događaje koje Palestinci nazivaju al Nakba - katastrofa. Potomci izbeglica iz 1948. uključuju veći deo stanovništva Pojasa Gaze.

Opasni razgovori nekih ekstremnih jevrejskih nacionalista koji podržavaju vladu Benjamina Netanjahua o nametanju još jedne Nakbe Palestincima alarmiraju arapske države u američkom taboru, posebno Jordan i Egipat. Jedan ministar u Netanjahuovoj vladi je čak razmišljao o bacanju nuklearne bombe na Gazu kako bi se obračunao sa Hamasom. Ukoren je, ali ne i otpušten.

Sve se to može odbaciti kao buncanje ludih rubova, ali se to ozbiljno shvata u Jordanu i Egiptu. Ne nuklearno oružje, čiji Izrael ima veliki i neprijavljeni arsenal, već mogućnost da stotine hiljada Palestinaca budu proterani preko svojih granica.

Što se tiče samog rata u Gazi, visoke zapadne diplomate iz zemalja koje su čvrsti saveznici izraelskih saveznika, rekli su za Bi-Bi-Si da će okončanje rata i suočavanje sa posledicama biti „teško i neuredno“.

Jedan je rekao da će "jedini način da se prođe kroz obnovu političkog horizonta za Palestince". To je bila referenca na nezavisnu Palestinu uz Izrael, takozvano rešenje dve države, propala ideja koja opstaje samo kao slogan.

Njegovo oživljavanje, možda u kontekstu šireg prilagođavanja Izraela i Arapa, je ambiciozan plan, a možda i najbolja ideja. Ali u trenutnoj atmosferi bola, uzbune i mržnje to će biti veoma teško isporučiti.

Foto: Tanjug/AP

 

Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će Izrael imati „ukupnu bezbednosnu odgovornost“ za pojas Gaze „na neodređeno vreme“. To se neće dogoditi pod trenutnim rukovodstvom Palestinaca i Izraelaca.

Premijer Netanjahu nije otkrio svoj plan za dan nakon završetka borbi u Gazi, ali je odbacio američku ideju o uspostavljanju vlade na čelu sa palestinskim vlastima, na čelu sa predsednikom Mahmudom Abasom i koju je Hamas izbacio iz Gaze 2007. godine.

Drugi deo američkog plana je za pregovore o rešenju dve države, čemu se Benjamin Netanjahu protivio tokom svog političkog života.

Ne samo da je Netanjahu protiv nezavisnosti Palestinaca. Njegov opstanak na mestu premijera zavisi od podrške jevrejskih ekstremista koji veruju da je čitava teritorija između reke Jordana i Mediterana data jevrejskom narodu od Boga i da sve treba da bude unutar granica Izraela.

Foto: Tanjug/AP

 

Mnogi Izraelci ga žele napolje, okrivljujući ga za bezbednosne i obaveštajne propuste koji su omogućili napade 7. oktobra.

Palestinski predsednik Abas je u kasnim 80-im godinama i diskreditovan je u očima potencijalnih birača, iako se nije podvrgavao glasačkoj kutiji od 2005. Palestinske vlasti sarađuju sa Izraelom u pogledu bezbednosti na Zapadnoj obali, ali ne mogu da zaštite svoj narod od naoružanih jevrejskih doseljenika.

Rukovodstva se na kraju menjaju. Ako ovaj strašni rat u Gazi ne primora Izraelce, Palestince i njihove moćne prijatelje da ponovo pokušaju da sklope mir, onda je jedina budućnost još rat.

BONUS VIDEO: